Šta jeste, a šta nije rešenje za NIS?

Naftna industrija Srbije (NIS), kojom dominantno upravlja ruski Gazprom PJSC, do sada je tri puta izbegla sankcije američke administracije. Rok za treće odlaganje ističe danas, 27. juna, a Vlada Srbije je pismom Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC), američkog Sekretarijata za finansije, podržala zahtev NIS-a za produženje važeće dozvole za rad toj kompaniji za dodatnih 180 dana. Pitanje je i dalje, međutim, kakav se odgovor može očekivati od SAD i da li je uopšte napravljen neki korak ka trajnijem rešenju po pitanju NIS-a.

Srbiju je, kako podseća Euronews Srbija, u januaru dočekala vest da je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine američkog trezora uvela sankcije NIS-u. U međuvremenu su se dogodila dva odlaganja sankcija na po 30 dana, pa je bilo iznenađenje da je treće odlaganje trajalo duplo duže. Tada je, takođe, saopšteno da je reč o poslednjem odlaganju.

Međutim, kompanija NIS je saopštila da je Ministarstvu finansija SAD uputila novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija.

„Cilj ovog zahteva je da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 27. juna, odnosno nakon isteka roka predviđenog prethodnom licencom izdatom 25. aprila tekuće godine“, navodi se u objavi preduzeća.

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže da je prethodni odgovor, koji je bio pre dva meseca, došao sa još nekim uslovima, šta bi Srbija trebalo da uradi da bi produžila tu situaciju. Ostaje da se vidi kakva je procena, dodao je.

Ono što je ovog puta drugačije, kako se čulo od ministra finansija Siniše Malog, jeste da su i Rusi ovog puta bili uključeni u pregovore. Na pitanje da li se čini da je to možda korak ka trajnijem rešenju za pitanje NIS-a, Kovačević odgovara – „moguće”.

„U svakom slučaju, u prethodnom produženju napravljena je jasna razlika između onoga što je delatnost kompanije i osiguranje snabdevanja tržišta i tako dalje u odnosu na ono što eventualno doprinosi finansijskom rezultatu ruske strane, kao što je isplata dividende i tako dalje. Znači ta razlika je jasno napravljena i sad verovatno se na tome dalje radi. To svakako iziskuje prisustvo ruske strane“, rekao je on.

„Sigurnost snabdevanja se može očuvati različitim merama“

Na pitanje kakve bi bile posledice ukoliko bi te američke sankcije ipak stupile na snagu posle više odlaganja i licenci, Kovačević kaže da se sigurnost snabdevanja svakako može očuvati različitim merama.

„Ja mislim da je jasna razlika između doprinosa finansijskog rezultata za rusku stranu i sigurnosti snabdevanja Srbije jedan važan korak. I mislim da se sigurnost snabdevanja svakako može očuvati različitim merama. Znači, zakon dopušta nekoliko različitih rešenja da se delatnost može nastaviti. Naravno, menja se uprava, menja se finansijska pozicija preduzeća i tako dalje, ali svakako delatnost može da se nastavi“, rekao je on.

NIS A.D. NOVI SAD

NARODNOG FRONTA 12, 21000, Novi Sad, Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
3.352.871.510,77 (2024)

Broj zaposlenih:
5.161 (2024)

Više poslovnih informacija

Na pitanje da li su to neka rešenja koja izbegavaju nacionalizaciju, Kovačević kaže na neki način da.

„Nacionalizacija bi podrazumevala otkup udela ruske strane ili stranih vlasnika u celini, ona bi iziskivala i neko plaćanje, a to opet plaćanje bi bio doprinos ratnom naporu na neki način. Tako da, pretpostavljam da to nije rešenje. Znači, neka rešenja tipa privremene uprave ili uprave u nekoj vanrednoj situaciji i tako dalje, to su verovatno rešenja koja stoje na raspolaganju“, rekao je on.

Energetska stabilnost Srbije u trenutku pomeranja svetskog tržišta

U trenucima dok se svetsko tržište pomera zbog izraelsko-iranskog sukoba, pitanje je može li Srbija da očuva energetsku stabilnost. Kovačević kaže da to jesu ozbiljnije pretnje.

„Ovde se radi o tome da je evropsko tržište vrlo, vrlo osetljivo na kratkoročna kretanja. To smo videli i 2022. godine. U principu nije bilo posebnog razloga u kontekstu rata u Ukrajini da dođe do onako velikog porasta cena gasa, električne energije itd. Da je tržište bolje uređeno, da ima u njemu dovoljno dugoročnih ugovora, dovoljno rezervi, dovoljno energetske efikasnosti, takav rast cena se ne bi desio. Mi smo suočeni sa jednim tržištem koje je jako osetljivo. U toj osetljivosti mali događaji politički i vojni prouzrokuju relativno velike reakcije. Nije samo reakcija porast cena, reakcija je i pad cena koji se danas desio. Na malu najavu političku, da bi moglo doći do normalizacije, cene su već otišle znatno dole i vratile se praktično na onaj nivo gde su bile pre sukoba. To je suviše osetljivo tržište“, rekao je on.

Kad se to preslika na Srbiju, kako dodaje, mi se suočavamo sa takvim tržištem u jednom trenutku koji nije dobar iz naše unutrašnje situacije.

„Sva ova pitanja, energetska efikasnost, korišćenje energije, specifično korišćenje prirodnog gasa, specifično korišćenje naftnih derivata, nemaju onu ekonomsku efikasnost koju bi trebalo da imaju s jedne strane. S druge strane, imamo elektroenergetiku, koja je od onih događaja iz 2021. iz decembra meseca vrlo, vrlo osetljiva i funkcioniše u jednom režimu neregularnom, bez dovoljno rezervi i tako dalje, tako da jednostavno sistem ne raspolaže alatima da osigura energetsku sigurnost na način kako bi se u ovoj situaciji očekivalo. Znači, ne pomaže nam dovoljno evropsko tržište“, naveo je on.

Kovačević kaže i da je tržište u Mediteranu takođe vrlo osetljivo.

„Mi nemamo ni dobar odnos sa tržištem u Mediteranu. Kada pogledate sve zemlje oko Srbije i kad pogledate, recimo, neki običan pokazatelj, recimo, performansu logistike, transporta preko tih zemalja, luka koje se tamo nalaze, to je sve znatno lošije od evropskog proseka. Znači, mi uopšte nemamo pristup, recimo, visoko efikasnoj luci koja bi nas dovela u vezu sa mediteranskim tržištem“, naglasio je Kovačević.