Šta novi Zakon o trgovačkim praksama donosi malim poljoprivrednim proizvođačima?

Novi Zakon o trgovačkim praksama, čiji je Nacrt nedavno predstavljen u Privrednoj komori Srbije, trebalo bi da uvede jasna i stroža pravila u odnosima između velikih trgovinskih lanaca i njihovih dobavljača.

Naime, godinama prisutne nepoštene trgovačke prakse koje su isle na štetu pretežno malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača uskoro bi mogle da budu ograničene jer su novim zakonom predviđena jasna pravila ugovaranja, rokovi plaćanja, mehanizmi kontrole, kao i sankcije za zloupotrebu pregovaračke moći u lancima snabdevanja.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Veljko Jovanović u razgovoru za Biznis.rs ističe da je osnovna ideja predloženog zakona da smanji prostor za proizvoljna tumačenja ugovornih odnosa između dobavljača i velikih trgovinskih lanaca.

“Osnovna namera je bila da se zaštite dobavljači, naročito oni najoosetljiviji – primarni proizvođači poljoprivrednih proizvoda. Oni su najranjiviji na tržištu, posvećeni proizvodnji i često nemaju kapacitete da se snađu sa velikim lancima”, ističe Jovanović.

Kao model za izradu zakona poslužila je evropska uredba o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, koja je prilagođena domaćem tržištu. Jovanović navodi da su u radu radne grupe za izradu zakona učestvovale domaće kompanije i da je uvažen veliki broj njihovih komentara i rešenja.

„To je dobar signal i pokazatelj da proces nije bio simuliran, već da je javna rasprava bila stvarna i sadržajna. Sada ostaje da vidimo kakva će biti konačna verzija zakona“, kaže on.

Novi rokovi plaćanja – 30 i 60 dana

Jedna od ključnih novina odnosi se na rokove plaćanja, što je, prema njegovim rečima, naročito važno za proizvođače lako kvarljive robe, kao i za male dobavljače.

“Rokovi plaćanja su najbolnija tačka za one koji imaju lako kvarljivu robu i proizvode. To su oni mali proizvođači kojima je cash flow uvek izazov kada je valuta plaćanja preko 60 ili 90 dana. Sada se to po ovim zakonskim rešenjima smanjuje”, naglašava Jovanović.  

Novim zakonskim rešenje predviđeno je da svi poljoprivredni proizvodi koji su kvarljivi moraju da imaju rok plaćanja isključivo 30 dana od momenta kada se dostave samom kupcu, dok se ostali poljoprivredni i prehrambeni proizvodi moraju plaćati u narednih 60 dana.

Ipak, dodaje da ostaje još izazova na koje zakonodavac mora da odgovori, posebno kada je reč o preciznom definisanju pojedinih segmenata koje zakon obuhvata. Očekuje se da će dodatni komentari stići u narednim danima, nakon čega bi zakon trebalo da uđe u skupštinsku proceduru tokom prolećnog zasedanja.

“Paralelno uz ovaj proces najavljene su izmene Zakona o tržištu poljoprivrednih proizvoda, koji radi Ministarstvo poljoprivrede i u koji su uključeni predstavnici privrede, komore i drugih ministarstava. Očekujemo da će se tim izmenama dodatno urediti pitanja koja se tiču poljoprivrednih proizvoda i da ćemo uspeti da zaokružimo i sistematizujemo čitav sektor kada je reč o zakonodavnom okviru”, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje da li se zakon dotiče i trgovačkih marži, Jovanović kaže da postoje delovi koji se bave tim segmentom, ali da je fokus pre svega na preciznom definisanju pravila vezanih za akcije i procente.

„U tim oblastima je ranije bilo dosta proizvoljnosti koje su stvarale zabunu u ugovornim odnosima. Sada je zakonodavac insistirao na preciznijim pravilima, dok će se njihovom primenom kasnije baviti nadležna komisija“, kaže on i dodaje da je Komisiji za zaštitu konkurencije ovim zakonom data velika odgovornost.

„Zakon se fokusira na postupanje Komisije, dok se eventualni sudski postupci vode po postojećim propisima koji uređuju odnose između privrednih subjekata“, dodaje Jovanović.

Prema njegovim rečima, za sada postoji opšti utisak da bi zakon mogao da pokrene stvari sa mrtve tačke, a tokom javne rasprave uočena je i spremnost trgovaca da se zakon razume i primeni.

„Svi insistiraju na preciznosti jer kada uvodite novinu u zakonodavstvo važno je da se izbegnu česte izmene i dopune koje bi stvarale dodatne zabune. Neophodno je i ostaviti period prilagođavanja, kako bi se privredni subjekti u prva četiri meseca od stupanja zakona na snagu u potpunosti uskladili svoje poslovanje sa novim pravilima“, kaže on.

Govoreći o uticaju zakona na krajnje potrošače, Jovanović ističe da oni nisu eksplicitno njime obuhvaćeni.

„Ovo je pre svega B2B zakon, namenjen regulisanju odnosa u poslovnom sektoru. Ipak, kada su tržišni odnosi uređeniji i proizvođači bolje zaštićeni, to posredno ima pozitivan efekat i na potrošače“, zaključuje Jovanović.

Šta se nalazi na crnoj listi nepoštenih trgovačkih praksi?

Trgovačke prakse su podeljene u dve grupe, takozvanu „crnu listu“, listu praksi koje su potpuno zabranjene i „sivu listu“, prakse koje su dozvoljne pod određenim uslovima.

Kao posebno nepoštena trgovačka praksa izvojena je komercijalna odmazda, pre svega uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude kupca (izlistavanje), smanjenje naručene količine ili učestalosti porudžbina, obustava ili ograničenje pružanja usluga koje kupac inače pruža snabdevaču u okviru poslovnog odnosa, kao što su usluge marketinga, promocije ili istaknutog izlaganja proizvoda, kao i drugi oblici odmazde.

Članom 6. definisane su nepoštene trgovačke prakse, koje su uvek zabranjene, bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja, postojanja sporazuma ili bilo kakvog komercijalnog opravdanja. Na „crnoj listi“ zabranjenih praksi nalazi se, između ostalog:

• ugovaranje plaćanja ili plaćanje snabdevaču za isporučene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 30 dana, a ostalih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dužem od 60 dana;
• otkazivanje u celosti naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u roku kraćem od 30 dana pre isporuke;
• jednostrano menjanje ugovora sa snabdevačem, a naročito odredbi koje se odnose na trajanje ugovora, rok, način, učestalost, mesto i vreme isporuke, i količinu ugovorenih proizvoda i standarde kvaliteta, način plaćanja i cenu;
• zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se desio u prostorijama kupca ili nakon prenosa vlasništva na kupca, ako do toga nije došlo njegovom krivicom;
• odbijanje da u pisanom obliku potvrdi dogovorene uslove a snabdevač je zatražio pisanu potvrdu;
• zahtevanje naknade troškova reklamacija za koje snabdevač nije odgovoran;
• naplaćivanje naknada ili zahtevanje isporuke robe zbog proširenja ili preuređenja prodajne mreže kupca;
• naplata snabdevaču dodatne kontrole kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ako je on u skladu sa ugovorenim kvalitetom;
• uslovljavanje snabdevača dostavljanem instrumenata osiguranja za preuzeti repromaterijal, a da kupac nema obavezu izdavanja osiguranja za preuzete a neplaćene poljoprivredne i prehrambene proizvode.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o trgovačkim praksama traje do 28. januara, a njegovo usvajanje očekuje se na prolećnom zasedanju Skupštine Srbije.