Šta podrazumeva rekonstrukcija pruge Paraćin-Trupale?

Javnosti je dostupna Procena uticaja na životnu i društvenu sredinu rekonstrukcije železničke pruge duge 61 kilometar od Beograd Centra do Niša, odnosno deonice tri Paraćin-Trupale (bez deonice Stalać-Đunis koja nije deo studije), u kojoj je navedeno šta projekat rekonstrukcije podrazumeva.

Trasa planirane dvokolosečne pruge počinje u putničkoj stanici Paraćin i završava se u stanici Trupale.

Planirano je da najviša kategorija međunarodnih putničkih vozova saobraća brzinom do 200 kilometara na sat, dok će ostali putnički vozovi operisati brzinama ispod 200 kilometara na sat, u zavisnosti od kategorije voza. Projektna brzina, kako za putničke tako i za teretne vozove, iznosi 100 kilometara na sat na rasputnicama, piše poslovni portal eKapija.

U stanicama koje će se rekonstruisati vodilo se računa o postojećim zgradama, koje će biti zadržane. Projekat modernizacije obuhvata rekonstrukciju postojećih stanica i stajališta i njihovo prilagođavanje evropskim železničkim standardima.

Na deonici Paraćin-Trupale ima devet stanica – Paraćin, Ćićevac, Korman, Adrovac, Aleksinac, Lužane, Grejač, Mezgraja i Trupale.

Stanica Adrovac postaje teretni punkt pod nadzorom stanice Aleksinac, otvoren samo za teretne radove. Usluge ovog zvaničnog mesta obavljale bi se sa stanice Aleksinac. Lužane i Mezgraja imaju glavne zadatke u vezi sa prijemom i otpremom putnika u okviru lokalnih putničkih usluga. Pored dva glavna prolazna koloseka, potrebno je projektovati dva dolazno-odlazna koloseka za prigradske vozove.

Na deonici od Paraćina do Trupala, postoje tri mosta duža od 100 metara, železnička pruga ima 22 manja mosta, dva velika mosta i vijadukta i 100 propusta. Trenutno se precizne lokacije mostova za železničku prugu ne znaju u ovom stadijumu razvoja projekta.

Tačna lokacija i broj podvožnjaka, nadvožnjaka i propusta odrediće aktivnosti koje se sprovode i odnose se na hidrološku studiju, geološka istraživanja i geotehničke elaborate.

Neophodno je sprovesti rekonstrukciju i modernizaciju postojećih električnih vučnih stanica i postrojenja za sekcionisanje smeštenih na ovoj deonici. Projekat predviđa instalaciju opreme i softvera ili privremeni centar za daljinsko upravljanje za fiksne elektrovučne instalacije.

Železnički pravac Beograd-Niš predstavlja jedan od najvažnijih koridora u Republici Srbiji i igra važnu ulogu u celokupnom konceptu razvoja transportnog sistema.

Projekat realizuje SUEZ Consulting (SAFEGE) u konzorcijumu sa EGIS, EPEM i KPMG. Korisnik projekta je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture Srbije, pri čemu je javno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije krajnji korisnik.