Šta pokazuje statistika, a šta prazni novčanici?

Potrošačke cene u novembru 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,3 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku porasle za 4,1 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u novembru 2024. godine, u odnosu na oktobar 2024. godine, u proseku su više za 0,3 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Posmatrano na na godišnjem nivou, među prehrambenim proizvodima najviše su poskupeli šećer, med i čokolada – 14,5 odsto, voće 10,2 odsto i kafa, čaj i kakao za 8,2 odsto. U kategoriji stanovanja, najviše su poskupele komunalne usluge – odnošenje smeća, čak 24,5 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru 2024. godine, u odnosu na isti period 2023, najveći rast cena zabeležen je u kategoriji restorana i hotela – devet odsto, alkoholnih pića i duvana – 7,7 odsto, oprema za stan i tekuće održavanje – 6,2 odsto, zdravlja – 5,9 odsto.

Takođe, cene su skočile i kada je reč o grupi kojoj pripadaju rekreacija i kultura. Na godišnjem nivou one su porasle za 5,1 odsto. Najmanji procenat rasta cena zabeležen je u kategoriji transporta – 0,4 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da je metodološki gotovo nemoguće snimiti kretanje cena. Prema njegovom mišljenju, statistički podaci su jedno, a realan život nešto sasvim drugo.

“Malo šaljivo, a malo i ozbiljno – statistiku definišemo kao tačan broj netačnih podataka. Kada se pogleda malo dublje, evidentno je da je sve to manje-više zasnovano na proceni i subjektivnoj oceni. To je metodološki problem, jer od svega vi treba da izaberete reprezente iz kojih ćemo dobiti neki podatak. Odabrali ste u jednom danu, a za nekoliko dana biće druga cena – možda viša, a možda i niža. Zato smatram da sve te podatke treba prihvatiti okvirno i kao relativno stvarno”, podvlači Savić.

Što se tiče razlike između opšte stope kretanja cena i cena hrane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da se i one značajno razlikuju, čak i više od onoga što je prikazano. On ocenjuje da je hrana skuplja, a troškovi života veći u realnosti nego u statistici.

“Kada to spustite na nivo običnog čoveka koji, primera radi, ima 70 godina i penziju za 10 ili 15 odsto veću od minimalca, on ima tri krupne stavke. Jedna je hrana, drugo su komunalije, a treće – šta mu ostane. A po pravilu malo šta ostane. Neće njega utešiti taj podatak da je inflacija 4,3 odsto ako su mu komunalije ili hrana poskupele za 20-30 odsto”, ističe Savić.