Šta produžetak roka za spuštanje nivoa aflatoksina u mleku znači za potrošače, a šta za proizvođače?

Iako je prošle godine najavljeno da će granica nivoa dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji biti spuštena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je i evropski maksimum, novim pravilnikom rok je ipak produžen.

Maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina od 0,25 μg/kg u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda, utvrđena Pravilnikom o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, primenjuje se do 30. novembra 2024. godine.

Vlasnica farme krava Sanja Bugarski kaže da za aflatoksin u mleku nisu krivi proizvođači mleka, već kukuruza i pšenice. Prema njenim rečima, prolongiranje roka za smanjenje dozvoljenog nivoa aflatoksina u Srbiji uticaće na proizvođače i potrošače isto kao i do sada.

“Ukoliko proizvođači stočne hrane poštuju pravilnike, biće sve u redu i neće rasti nivoi aflatoksina. Takođe, ako raste nivo aflatoksina mlekare i mlečni proizvođači takvo mleko neće otkupljivati. Najveći problem su skladištari. Ako se država pozabavi njima i načinom na koji skladište komponente, biće daleko bolja situacija. Skladišta žitarica se ne čiste godinama, pa su u silosima ostaci ko zna kakve hrane, tako da je i to baš veliki problem”, smatra naša sagovornica i dodaje da ove godine ne bi trebalo da bude problema sa aflatoksinom jer su se farmeri malo dovijali sadnjom ranih sorti, gde se spreči pucanje zrna i razvoj bakterija.

“Na našem podneblju postoji aflatoksin, dok zemlje severno od Srbije taj problem nemaju. Međutim, postoje i neke studije koje potvrđuju da aflatoksin nema štetne posledice po ljudski organizam”, objašnjava Bugarski.

Kada je reč o izvozu mleka iz Srbije, prerađivači rade po pravilima koja važe u EU.

“Mi se tu vrtimo u krug jer nas prerađivači ništa ne pitaju, oni rade po pravilnicima EU. Na nas primenjuju pravilnike EU, tako plaćaju i otkupljuju mleko. Ono koje sadrži aflatoksin neće ni da otkupe. Prošle godine su probleme imale velike farme koje proizvode dnevno po 20.000 litara mleka, pa su mlekare stopirale otkup. Crna Gora je jako surova po tom pitanju, Imlek je imao probleme gde je samo dodirnuta granica aflatoksina i svi su proizvodi vraćeni”, navodi Bugarski.

Adekvatno sušenje kukuruza i drugih žitarica moglo bi da bude jedno od rešenja za eliminisanje pojave aflatoksina.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco smatra da je sada ključno da li Srbija može da razvije veću kontrolu ove materije nego što sada postoji u domaćoj proizvodnji.

„To je neophodno kako se ne bi potkrale stvari pod izgovorom da se sačuva ekonomija – da se pušta pokvaren kukuruz u preradu i da se onda dobijaju mleko ili meso sa toksinima. Aflatoksin u mleko stiže prvenstveno preko kukuruza koji se koristi za proizvodnju stočne hrane, a stvara ga buđ. Zato je jedno od rešenja omogućavanje adekvatnog sušenja kukuruza pre skladištenja“, naglasio je Keco.