Šta se sve plaća za legalizaciju objekata?

U Srbiji je i u 2025. godini aktuelna tema ozakonjenja kuća i stanova, odnosno legalizacije objekata koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola.

Građani koji žele da uvedu red u imovinsko-pravne odnose i postanu vlasnici objekata sa urednim papirima moraju da računaju na određene troškove – i to ne samo na taksu za ozakonjenje, već i na prateće troškove koji su obavezni u postupku.

Prema važećem Zakonu o ozakonjenju objekata, definisane su takse i razlikuju se u zavisnosti od veličine stambenog prostora. Za kuće do 100 kvadratnih metara iznos takse je 5.000 dinara. Objekti između 100 i 200 kvadrata koštaju 15.000 dinara, dok oni koji imaju između 200 i 300 kvadrata zahtevaju uplatu od 20.000 dinara.

Prema rečima advokata Branislava Vještice najveći iznos plaćaju vlasnici kuća koje prelaze 300 kvadrata – čak 50.000 dinara. Kada je reč o stanovima u zgradama, trošak se kreće oko 200 evra po stanu, što je standardna praksa u ovom postupku.

“Međutim, važno je naglasiti da sama taksa nije jedini izdatak. Proces ozakonjenja podrazumeva i dodatne obaveze, poput izrade geodetskog snimka objekta, koji može koštati između 100 i 300 evra, zavisno od složenosti posla. Tu je i izrada elaborata geodetskih radova, čija cena iznosi oko 200 evra. Notarski troškovi kreću se od 50 do 100 evra, a za upis objekta u katastar potrebno je izdvojiti još između 10.000 i 20.000 dinara”, navodi Vještica.

Od plaćanja takse oslobođene su pojedine kategorije građana – osobe sa invaliditetom, korisnici socijalne pomoći i samohrani roditelji, pod uslovom da su vlasnici objekata do 100 kvadratnih metara. Ova mera ima za cilj da zaštiti socijalno najugroženije i omogući im da i oni reše svoj status bez dodatnog finansijskog opterećenja.

“U praksi, najčešće se postavlja pitanje koliko sve to ukupno košta. Primera radi, vlasnik kuće od 120 kvadrata platiće taksu od 15.000 dinara, ali će morati da računa i na najmanje nekoliko stotina evra dodatnih troškova za geodetske usluge i notara, kao i na katastarske takse. Tako iznos može dostići i više od 1.000 evra”, kaže naš sagovornik.

Zakonom je propisano da je ozakonjenje obavezno za sve objekte koji su izgrađeni bez dozvole, osim za one koji su izuzeti iz procesa. Vlasnici koji ne pokrenu postupak rizikuju da njihov objekat bude srušen. Upravo zbog toga mnogi se pitaju kako da legalizuju svoj objekat, koliko će to trajati i šta je sve potrebno od dokumentacije.

Prema rečima advokata prvi korak u procesu ozakonjenja jeste dostavljanje potrebne dokumentacije.

“Najvažniji uslov za uspešnu legalizaciju jeste da se objekat nalazi na zemljištu koje je u vlasništvu investitora. Ako je kuća ili stan podignut na tuđem zemljištu, postupak je unapred osuđen na neuspeh. Takođe, legalizacija nije moguća ni ako je objekat izgrađen u zaštićenim zonama, poput nacionalnih parkova, rezervata prirode ili drugih područja pod posebnom zaštitom”, upozorava Vještica.

Osim toga, on ističe da neće biti odobreno ozakonjenje objekata koji se nalaze na nestabilnim i opasnim terenima, poput klizišta, ili na mestima gde postoji rizik od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine.

Još jedna prepreka jeste izgradnja na javnom zemljištu, budući da je ono u vlasništvu države ili lokalne samouprave i ne može se legalizovati u privatne svrhe. Problem nastaje i kada je gradnja izvršena na zemljištu koje uopšte nije predviđeno za građevinsku namenu ili je sprovedena u suprotnosti sa urbanističkim planom.

“Ako vlasnik ispunjava sve propisane uslove, nadležni organi mu ostavljaju rok od 30 dana da dostavi dokaz o vlasništvu ukoliko to već ranije nije učinjeno. Ukoliko se dokaz ne dostavi, zahtev se odbacuje. Kada se priloži sva potrebna dokumentacija, postupak se nastavlja, a sledeća obaveza jeste plaćanje takse za legalizaciju”, zaključuje advokat Branislav Vještica.