Šta stoji iza astronomskih cena voća na pijacama?

Vremenske (ne)prilike, mraz, ali i problemi u proizvodnji i njeno smanjivanje doveli su do prilično visokih cena voća u Srbiji ovog proleća. To je zakon ponude i potražnje. Drugo je pitanje da li je to realno i opravdano, kaže za Biznis.rs dr Aleksandar Leposavić iz Insitituta za voćarstvo u Čačku.

Ova priča počela je sa prvim jagodama koje su se pojavile na pijacama, a čija cena je na početku sezone išla i do 1.200 dinara po kilogramu. Kilogram trešanja sada se može kupiti za 800 dinara, a kada su se pojavile njihova cena dostizala je čak 1.400 dinara. Slična situacija je bila i sa kajsijama, dok će zbog manjeg ovogodišnjeg roda potrošači, po svemu sudeći, više novca morati da izdvoje i za višnje i domaće maline koje polako pristižu.

“Nažalost, ove godine je i višnja podbacila, iako je ona relativno otporna na niske temperature. Informacije sa terena potvrđuju da proizvođači očekuju i da se plaća solidna cena za ovo voće. Što se tiče trešnje, ona je uglavnom stizala iz uvoza. Kada je reč o jagodama, imali smo domaće, ali i problem sa albanskom jagodom koja je uvezena prošle godine i reeksportovana, odnosno izvezena iz Srbije kao naš proizvod. To je ono o čemu bi trebalo da vodimo računa jer je jagoda zbog kratkog vremena prispeća vrlo često problematična zbog ostataka aktivnih materija pesticida, tako da nam se problem nedovoljne kontrole olupao o glavu”, napominje naš sagovornik.

Aleksandar Leposavić ukazuje na to da smo sličnu situaciju imali i sa smrznutom malinom, tačnije sa uvozom i reeksportom, kada je Evropski sistem za bezbednost hrane identifikovao povećane koncentracije kadmijuma u malini koja je izvezena iz Srbije.

“S obzirom na način kako se kadmijum može naći u plodovima, sa stopostotnom sigurnošću sam ubeđen da je malina reeksportovana, tačnije uvezena iz nekih drugih zemalja i prosleđena na evropsko tržište. Isti slučaj je bio i sa jagodom, koja je uvezena iz Albanije pa izvezena kao naš proizvod, gde se potvrdilo prisustvo prekomerne koncentracije jednog insekticida”, ocenjuje Leposavić.

Malina podbacila, ove godine svega 30 odsto prosečnih prinosa

Kada je reč o ovogodišnjem rodu maline, naš sagovornik kaže da nikada kraću berbu nećemo imati nego ove godine jer je malina u jako lošem kondicionom stanju, a ovi problemi se vuku iz godine u godinu.

“Nažalost, mi se vrlo slabo snalazimo sa klimatskim promenama. Problem su i tržišna dešavanja jer proizvođači nisu stimulisani da ulažu u proizvodnju. I prošle godine je bila jako velika suša, pa su sve ove okolnosti uticale na to da ove godine nećemo imati ni 30 odsto nekih naših normalnih prinosa, koji se na jednogodišnjem nivou kreću od 60.000 do 80.000 tona”, ukazuje Leposavić.

Iako kaže da je vrlo nezahvalno pričati o cenama i da su i hladnjačari, pored proizvođača malina, takođe u nepovoljnoj situaciji, on navodi da su hladnjačari izašli sa predlogom cena od 300 do 320-330 dinara za kilogram, ali je ovakva situacija vrlo kratko trajala.

“U Šapcu je počela berba i ove cene su u Mačvi već prevaziđene, pa idu od 405 dinara po kilogramu za Vilamet, dok se Miker sorta više plaća. Siguran sam da će se zbog nedostatka količina malina ove godine još više plaćati. I kako god to neko posmatrao, zarad opstanka i održavanja ove proizvodnje sigurno je da i država treba da nađe način da pomogne i jednima i drugima”, smatra Aleksandar Leposavić.

Naš sagovornik navodi da su proizvođači destimulisani, a da su zvanični statistički podaci da je u Srbiji 19.000 hektara pod malinom – netačni.

“Mi smo ove godine pali i na ispod 10.000 hektara, a neka realna procena je da je ukupna proizvodna površina oko 8.000 hektara – što je više nego duplo manje od onoga što pokazuje statistika. Prošle godine smo imali svega 48.000 tona, ove godine će biti još manje”, zaključuje Leposavić.

Ko kontroliše upotrebu pesticida u Srbiji?

Upotrebu sredstava za zaštitu bilja, u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, kontroliše fitosanitarna inspekcija, navode za Biznis.rs u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

“Kontroliše se da li se sredstva za zaštitu bilja primenjuju u skladu sa rešenjem o registraciji, odnosno deklaracijom i uputstvom za primenu i da li se primenjuju u skladu sa propisanim uslovima za primenu, zabranama primene i obavezama korisnika sredstava za zaštitu bilja”, ističu za naš portal.

Kada je reč o uvozu pesticida, u resornom ministarstvu kažu da se sredstva za zaštitu bilja podjednako uvoze iz zemalja Evropske unije i Kine.

“Takav je i odnos registrovanih sredstva za zaštitu bilja koja su u prometu u našoj zemlji. Od ukupnog broja najviše je herbicida i oni se najviše i uvoze”, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Na pitanje koliko poljoprivrednici koriste pesticide i za koje proizvode najviše, u ministarstvu kažu da u ovom trenutku nemaju potpune podatke o potrošnji sredstava za zaštitu bilja.

“Na osnovu podataka o ukupnoj proizvodnji i uvozu pesticida, gde su herbicidi dominantni, a u kontekstu ukupnih površina pod ratarskim kulturama, kao i utrošku herbicida po jedinici površine, može se zaključiti da je najveća potrošnja upravo ove grupe sredstava za zaštitu bilja”, dodaju.

Što se tiče kontrole pesticida u krajnjim proizvodima i načina informisanja potrošača u slučaju prekomerne upotrebe, u resornom ministarstvu ističu da se u okviru Godišnjeg programa postregistracione kontrole sredstava za zaštitu bilja svake godine vrši ispitivanje uzoraka hrane biljnog i životinjskog porekla na prisustvo i nivo ostataka sredstava za zaštitu bilja, čime se obezbeđuje kontrola primene sredstava za zaštitu bilja.