Šta su pametni ugovori koji se već koriste i u Srbiji?

Sve veća digitalizacija poslovanja donosi i nove načine sklapanja i izvršavanja ugovora.

Jedan od najčešće pominjanih pojmova u tom kontekstu su takozvani pametni ugovori – tehnološko rešenje koje obećava transparentnije i automatizovano izvršavanje dogovora među stranama.

Pametni ugovori su zapravo kompjuterski programi koji funkcionišu na blokčejn mreži i automatski se izvršavaju kada se ispune unapred definisani uslovi.

Njihova logika je jednostavna i zasniva se na principu „ako – onda“. Kada se određeni uslov ispuni, program sam pokreće narednu radnju, bez potrebe za dodatnom administracijom ili ljudskom intervencijom.

Advokat Marija Čabarkapa iz kancelarije PC Law objašnjava da je ovaj koncept najlakše razumeti kroz svakodnevni primer.

„Ako neko iznajmi stan preko platforme za kratkoročni najam i koristi pametnu bravu, sistem može automatski da generiše šifru za otključavanje vrata nakon što je zakup plaćen. Ta šifra važi samo tokom perioda rezervacije, a po isteku boravka automatski se deaktivira. Na taj način digitalni sistem izvršava dogovorene uslove bez dodatnog posredovanja“, objašnjava Čabarkapa.

Ona kaže da je važno naglasiti da pametni ugovori u praksi retko predstavljaju kompletan ugovor.

„U većini slučajeva oni su samo tehnička implementacija već postignutog dogovora između strana, dok osnovni pravni okvir i dalje čini klasičan ugovor napisan razumljivim jezikom. Upravo taj dokument ostaje glavni izvor prava i obaveza ugovornih strana, dok pametni ugovor služi kao alat koji automatizuje izvršenje određenih radnji“, navodi naša sagovornica.

Jedna od ključnih prednosti ove tehnologije je transparentnost. Sve evidencije vode se na blokčejnu, gde su transakcije trajno zabeležene i ne mogu se naknadno menjati. Takva struktura smanjuje mogućnost manipulacije podacima i povećava poverenje među učesnicima u transakciji.

„To, međutim, ne znači da su svi podaci javno dostupni neograničenom broju korisnika. U mnogim slučajevima koriste se takozvane mreže sa ograničenim pristupom, u kojima pravo uvida imaju samo učesnici sistema. Na taj način moguće je istovremeno obezbediti i transparentnost i poverljivost poslovnih informacija“, pojašnjava advokat.

Kako blokčejn menja način sklapanja i izvršavanja dogovora

Primena pametnih ugovora danas je veoma široka i obuhvata različite sektore privrede. Jedna od oblasti u kojoj se sve više koriste jeste lanac snabdevanja. U takvim sistemima roba se može pratiti od proizvođača do krajnjeg kupca, a svaki paket dobija digitalni „pasoš“ sa podacima o svom kretanju i promenama statusa. Informacije o transportu, skladištenju ili prodaji beleže se na blokčejnu i dostupne su svim učesnicima lanca – proizvođačima, distributerima i trgovcima. Ovakav model olakšava proveru kvaliteta i porekla robe, ali i omogućava brzo povlačenje spornih serija sa tržišta.

Još jedna značajna primena odnosi se na takozvanu tokenizaciju imovine. U ovom procesu finansijski instrumenti, poput obveznica ili drugih hartija od vrednosti, ali i nekretnine ili luksuzni predmeti, predstavljaju se kao digitalni tokeni na blokčejnu. Takvi tokeni mogu se prenositi ili trgovati putem pametnih ugovora, dok pravni osnov i dalje čine tradicionalni dokumenti poput prospekata i ugovora.

„Zanimljiv primer dolazi iz bankarskog sektora. Krajem 2025. godine italijanska banka UniCredit emitovala je minibond i strukturiranu hartiju od vrednosti u formi tokena na javnom blokčejnu Polygon, u saradnji sa platformom BlockInvest. Iako su ekonomski parametri tih instrumenata ostali isti kao kod klasičnih finansijskih proizvoda – uključujući iznos, kamatu i rok dospeća – njihovo izdavanje, vođenje evidencije i prenos obavljaju se putem pametnih ugovora i DLT registra“, kaže naša sagovornica.

Pametni ugovori nalaze primenu i u energetici. U modelima takozvane P2P trgovine zelenom energijom domaćinstva koja proizvode višak električne energije, na primer putem solarnih panela, mogu ga prodavati direktno drugim potrošačima u mreži. Blokčejn tehnologija u tom slučaju automatizuje obračun i poravnanje transakcija, dok specijalizovane platforme preuzimaju ulogu posrednika i obezbeđuju funkcionisanje tržišta i regulatornu usklađenost.

Pilot projekti postoje i u drugim sektorima. U osiguranju se testira automatizacija isplate štete, dok se u zdravstvu blokčejn koristi za praćenje toka lekova od proizvođača do pacijenta. U oblasti nepokretnosti pametni ugovori mogli bi da automatizuju pojedine administrativne radnje, poput pokretanja postupka brisanja hipoteke nakon što je kredit u potpunosti otplaćen.

Izazovi korišćenja pametnih ugovora

Iako nude brojne prednosti, pametni ugovori otvaraju i nova pravna pitanja. Jedno od osnovnih odnosi se na to da li sam kompjuterski kod može predstavljati ugovor u pravnom smislu i da li se može smatrati dokazom slobodne i informisane saglasnosti volja ugovornih strana.

Dodatni problem predstavlja činjenica da je kod na blokčejnu teško izmeniti. Ukoliko je program loše napisan ili sadrži grešku, posledice se ne mogu jednostavno ispraviti aneksom ugovora, kao što je to slučaj kod klasičnih pravnih dokumenata. Pitanje odgovornosti takođe ostaje otvoreno, naročito kada su programeri anonimni ili organizovani kroz decentralizovane organizacije.

Još jedna nedoumica odnosi se na nadležnost i primenljivo pravo. Pošto blokčejn funkcioniše globalno i nema jasno definisano mesto zaključenja ugovora, teško je unapred odrediti koji sud bi bio nadležan u slučaju spora. Uz to, pametni ugovori mogu doći u sukob i sa pravilima o zaštiti podataka o ličnosti ili zaštiti potrošača.

„Zbog svih tih izazova, stručnjaci za sada smatraju da je najbezbedniji model onaj u kojem pametni ugovori služe kao tehnička podrška klasičnim ugovorima. U takvom sistemu tradicionalni ugovor ostaje osnov pravnog odnosa, dok digitalni kod automatizuje izvršenje pojedinih dogovorenih radnji“, zaključuje advokat Marija Čabarkapa iz kancelarije PC Law.