Šta to radi zaposlene?

Upoznati potrebe zaposlenih, njihove “bolne tačke”, saznati koliko njih je spremno da da otkaz, koliko im je značajan rad od kuće, i šta je to što treba uraditi za povećanje njihovog zadovoljstva, nije nimalo jednostavan zadatak za kompanije.

Zato su rezultati istraživanja “Šta to radi zaposlene” prava prilika za sve donosioce odluka da kroz jedinstveni vodič odgovore na potrebe zaposlenih, pozicioniraju se na tržištu i pronađu odgovore na brojna pitanja iz oblasti beneficija i wellbeing podrške.

Istraživanje “Šta to radi zaposlene” već treću godinu zaredom udruženim snagama sprovode Osiguranik, Infostud, Rezilient i Tim centar i ono predstavlja najveće istraživanje beneficija i wellbeing podrške u Srbiji, a ove godine dolazi u najobimnijem izdanju do sada.

Osim već poznatih tema wellbeinga i beneficija, sada su obrađena i pitanja transparentnosti zarada kod nas, kao i iskustva zaposlenih, uz poseban osvrt na kulturu feedbacka u kompanijama.

U istraživanju je učestvovalo 744 donosilaca odluka iz firmi od svega nekoliko zaposlenih, pa do korporacija sa više od 1.000 zaposlenih. Kako je ispitivanje unakrsno, uključivalo je 2.710 zaposlenih iz industrija među kojima su trgovina, proizvodnja, IT, zdravstvo i socijalna zaštita, i druge. Strogim poštovanjem istraživačkog procesa, obradom podataka u skladu sa naučnim standardima i sa uzorkom ispitanika koji je usklađen sa zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobijeni su potpuno reprezentativni rezultati čiji potencijal svaka kompanija može da iskoristi.

Top benefiti koje zaposleni cene

Već dve godine zaredom, rezultati su gotovo nepromenjeni, jasno je da zaposlenima treba više fleksibilnosti. Beneficije poput fleksibilnog radnog vremena, četvorodnevne radne nedelje, dodatnih slobodnih dana i mogućnosti rada od kuće, u samom su vrhu njihovih potreba, a na petom mestu nalazi se dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Zanimljivo je da se ovaj benefit nalazi i kao prvi na listi onih koje zaposleni podrazumevaju do te mere da ih više ne smatraju beneficijom već normalnim stvarima, baš poput redovne plate. Iza njega na listi podrazumevanih su i plaćene edukacije i benefiti vezani za fleksibilnost.

Ako se zadržimo baš na ovom benefitu, vidimo da svega 22 odsto zaposlenih ima dobrovoljno zdravstveno osiguranje, te je primetan raskorak između onoga što oni žele i što im kompanije obezbeđuju.

Wellbeing treba da bude u centru pažnje poslodavaca

Čak 94 odsto zaposlenih suočava se sa nekim od problema iz domena wellbeinga, a 59 odsto njih izjavljuje da su wellbeing problemi imali uticaj na njihov učinak na poslu. Među problemima koje zaposleni osećaju na prvom mestu nalazi se stres, te nedostatak energije, pad raspoloženja, nedostatak motivacije i drugi.

Istraživanje pokazuje da wellbeing ne treba da bude luksuz. Kompanije koje imaju razvijenu kulturu brige o mentalnom zdravlju, podržavaju otvoren razgovor o mentalnom zdravlju na poslu i neguju psihološku sigurnost mogu da povećaju angažovanost zaposlenih čak 2,2 puta više. U samim rezultatima poslodavci će saznati i od čega treba krenuti kako bi odgovorili na potrebe zaposlenih, kao i zašto je uloga menadžera ključna u kolektivu.

Iskustvo zaposlenih nije na zavidnom nivou

Ako u svojoj kompaniji merite eNPS  (Employee Net Promoter Score), uz ovo istraživanje imate prilike da se odmerite sa tržištem. Deluje da nije teško biti iznad katastrofalnih -46, koliko iznosi prosečan eNPS za kompanije u Srbiji. Čak 60 odsto zaposlenih otvoreno iskazuje nezadovoljstvo u kontaktu sa kolegama, dok svega 14 odsto njih preporučuje svoju kompaniju kao dobro mesto za rad.

Polovina zaposlenih razmišlja da promeni posao, a što je zaposleni mlađi to je veća verovatnoća da razmišlja o promeni u narednih godinu dana, dok je prosečan staž kod nas ispod proseka za Evropu.

Dobra vest je da je fokus HR sektora za 2025. godinu zadržavanje talenata, kreiranje boljeg iskustva za zaposlene, osnaživanje lidera i razvoj soft-skills veština. Tu je i 36 odsto kompanija koje planiraju da se fokusiraju na privlačenje talenata, što bi trebalo da olakša proces pronalaženja posla svima koji planiraju promene.

Petina zaposlenih prima platu na crno

Čak 17 odsto zaposlenih deo plate prima “na ruke”, dok tri odsto ispitanika u potpunosti prima novčanu naknadu u gotovini. Tek 18 procenata njih je zadovoljno svojim primanjima, a kada znamo da većina kompanija u Srbiji nema definisane osnovne elemente sistema zarada (rasponi zarada, kriterijumi za povećanje zarada i dodelu bonusa), jasno je da je to pravac u kojem srpske kompanije treba da idu.

Osim pomenutih podataka, istraživanje nam daje dublji uvid u brojne druge teme, poredeći mišljenja donosilaca odluka i zaposlenih, pa tako možemo saznati i koliko često zaposleni dobijaju feedback, a koliko im je zapravo potrebno, šta možemo da očekujemo od remote rada, koja je uloga menadžera i da li su oni zapravo na željenoj poziciji.

Rezultate istraživanja možete preuzeti potpuno besplatno i tako dobiti detaljan uvid u aktuelne teme na tržištu rada.