Šta zapravo podrazumeva „zelena tranzicija”za kompanije?

Kako bi kompanije i proizvodi iz Srbije postali konkurentniji na izvoznim tržištima neretko se može čuti da je potrebno da prođu kroz „zelenu transformaciju” ili „zelenu tranziciju”. Cilj je da se zaštite životna sredina i javno zdravlje, ali i da se omogući održivi ekonomski rast i otvore nova radna mesta.

Zelena tranzicija za preduzeća u najkraćem podrazumeva uvođenje najsavremenijih sirovinsko i energetski efikasnijih tehnologija i procesa, i principa cirkularnosti u čitavom životnom procesu proizvoda ili usluga, pojašnjava u razgovoru za Biznis.rs Branko Dunjić, direktor Centra za čistiju proizvodnju Srbije, koji je deo Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

“Takođe, zelena tranzicija podrazumeva i najveće moguće korišćenje obnovljivih izvora energije. Naš Centar se uglavnom bavi pomaganjem kompanijama i industrijskim zonama da uvedu sirovinski efikasniju i čistiju proizvodnju”, dodaje.

To, uprošćeno, uključuje: analizu tokova materijala, energije i otpada; upoređivanje specifičnih utrošaka sirovina, energije i otpada sa najboljim dostupnim tehnologijama, sprovođenje projekata za popravljanje sirovinske i energetske efikasnosti kao što su: domaćinsko poslovanje, zamena tehnologije, bolja kontrola procesa, izmena proizvoda; uvođenje obnovljivih izvora energije; transfer novih tehnologija; korišćenje materijala iz obnovljivih sirovina, kao i biorazgradivih materijala; uvođenje cirkularnosti i razmišljanje o čitavom životnom ciklusu proizvoda; uvođenje poslovnih modela usmerenih na prodaju funkcije ili usluga (hemijski lizing).

Do sada je u više od 200 kompanija uvedena čistija proizvodnja, a prosečne uštede po kompaniji iznose oko 100.000 evra godišnje, uz prosečno smanjenje potrošnje vode – 50.000 m3 godišnje, električne energije – 500 MWh godišnje i emisije CO2 – 500 tona godišnje.

“Ključni uslovi da se zelena tranzicija ostvari su dosledno i striktno sprovođenje zakona, pristup povoljnom finansiranju i znanje. Takođe, veoma je važno da se obezbedi infrastruktura i dobro funkcionisanje sistema u vezi s opasnim otpadom i recikliranjem”, ističe Dunjić.

Centar je osnovan 2007. godine, a do danas je moguće uočiti pomake kod domaćih preduzeća, odnosno njihov napredak u tranziciji, kaže naš sagovornik.

“Kompanije sve više rade na povećanju sirovinske i energetske efikasnosti, jer to pre svega donosi uštede i smanjuje rizik poslovanja. Velika je razlika u odnosu na 2007. godinu, kada većina naših klijenata nije ni razmišljala o održivosti, ESG izveštavanju, cirkularnoj ekonomiji, emisiji gasova sa efektom staklene bašte… Danas su u većini kompanije koje na neki način rade na ovim pitanjima. Ipak, to je daleko od dovoljnog, a jedan od osnovnih razloga za kašnjenje u prelasku na sirovinski efikasnije procese i tehnologije je nedoslednost u sprovođenju zakona i nedostatak znanja i novca za finansiranje savremenih tehnologija”.

GreenUp akcelerator – rešenja za održivu budućnost

U okviru projekta „GGINP – Globalni program za zelenu hemiju i inovacije” pokrenut je GreenUp akcelerator, namenjen startapima koji razvijaju rešenja za održivu budućnost. Cilj je da se odgovori na dva ključna izazova: fragmentisanost domaće scene zelenih inovacija i ograničenu podršku za skaliranje održivih rešenja.

“Zato program ima dve razvojne staze (za rane timove u MVP fazi i za zrelije startape koji su već validirali proizvod), kako bi pružio podršku u skladu sa njihovom zrelošću i potrebama”, ističe Branko Dunjić.

Istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji rastuća zajednica inovatora koji razvijaju rešenja u oblastima kao što su precizna poljoprivreda, reciklaža, optimizacija resursa i digitalno upravljanje energijom. Međutim, veliki broj njih ostaje u ranoj fazi razvoja, bez jasnog puta ka tržištu. Nedostatak kapitala, ograničeni pristup mentorima i slabija povezanost sa industrijom ključne su prepreke za dalji rast.

“Upravo zbog toga očekujemo da će GreenUp akcelerator dati konkretne rezultate – da startapima pomogne da unaprede svoje poslovne modele, testiraju rešenja sa partnerima iz industrije i lakše dođu do prvih kupaca i investitora. Akcenat nije na promociji ideja, već na razvoju održivih rešenja spremnih za tržište. Verujemo da domaći inovatori imaju potencijal, pokazali su kreativnost i motivaciju, ali im je potrebna stabilna podrška da taj potencijal postane stvarna konkurentska prednost na domaćem i međunarodnom tržištu”, smatra Dunjić.