Stabilne poslovne performanse srpske privrede u drugom kvartalu

Srpska privreda je u drugom kvartalu 2025. godine, na osnovu rezultata ankete Privredne komore Srbije (PKS) o poslovnoj aktivnosti, zabeležila stabilne poslovne performanse, imajući u vidu da je 38 odsto ispitanika ostvarilo rast prometa u odnosu na prethodno tromesečje (prosečno povećanje za 25 odsto), dok je 42 odsto anketiranih zadržalo isti promet.

Najveći broj ispitanika čiji je promet povećan u drugom kvartalu posluje u delatnosti trgovine (47 odsto anketiranih), energetici i rudarstvu (44 odsto), poljoprivredi (43) i metalskoj industriji (39 odsto anketiranih). Sa druge strane, 31 odsto ispitanika iz turizma zabeležilo je pad prometa u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Polovina ispitanika (50 odsto) očekuje isti nivo prometa u trećem kvartalu, 33 odsto očekuje poboljšanje performansi, dok 17 ispitanika očekuje smanjenje prometa. Najveći optimizam pokazuju anketirani iz poljoprivrede – 44 odsto ispitanika očekuje rast, navedeno je u biltenu Udruženja finansijskih institucija PKS.

Značajniji rast prometa u trećem kvartalu 2025. godine očekuju i ispitanici iz komunalnih delatnosti (40 odsto anketiranih), drvne industrije (36 odsto) i trgovine i građevinarstva (po 35 odsto). Sa druge strane, trećina anketiranih iz turizma očekuje smanjenje prometa u trećem tromesečju.

U odnosu na prethodni kvartal poslovna klima je u drugom kvartalu 2025. godine, prema mišljenju 59 odsto ispitanika, nepromenjena, dok je za 14 odsto ispitanika bolja, a za 27 odsto anketiranih lošija. Više od polovine ispitanika očekuje istu poslovnu klimu i u trećem kvartalu 2025. godine, 26 odsto anketiranih očekuje poboljšanje, dok 15 odsto ispitanika lošiju poslovnu klimu u odnosu na drugi kvartal.

U drugom kvartalu 2025. godine zaposlenost je bila stabilna, imajući u vidu da 84 odsto anketiranih nije smanjilo broj zaposlenih, kao i da 94 odsto ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih u narednom kvartalu.

U pogledu radne snage, najveće povećanje broja zaposlenih u drugom kvartalu 2025. godine zabeleženo je kod preduzeća iz turizma i hemijske industrije: od ukupnog broja ispitanika iz ovih delatnosti, po 18 odsto je povećalo broj zaposlenih. U poređenju sa drugim delatnostima, ispitanici iz oblasti građevinarstva očekuju najznačajnije povećanje broja zaposlenih u trećem kvartalu 2025. godine (21 odsto anketiranih), a potom slede saobraćajne delatnosti i elektronske komunikacije.

Kada je u pitanju likvidnost, sa najvećim izazovom se suočavaju ispitanici iz tekstilne industrije, imajući u vidu da se 38 odsto anketiranih izjasnilo da ne raspolažu sa dovoljno sredstava za optimalno finansiranje aktuelnog poslovanja.

„Takođe, problem nelikvidnosti je najizraženiji kod mikro preduzeća, imajući u vidu da 28 odsto ispitanika iz ove kategorije nije raspolagalo sa dovoljno sredstava za finansiranje poslovanja, dok sa druge strane, svega 12 odsto anketiranih iz kategorije velikih preduzeća se izjasnilo da nije likvidno“, navedeno je u biltenu.

Najveći udeo anketiranih izvoznika koji su zabeležili rast izvoza u drugom kvartalu 2025. godine je iz energetike (35 odsto) i metalske industrije (31 odsto). Za treći kvartal najveći optimizam pokazuju anketirani izvoznici iz poljoprivrede i prehrambene industrije, od kojih 44 odsto očekuje međukvartalni rast izvoza.

Značajnije učešće izvoznika koji očekuju rast izvoza u trećem kvartalu je iz delatnosti saobraćaja (37 odsto anketiranih izvoznika) i metalske industrije (trećina ispitanih izvoznika).

Finansijske institucije

Ukupan broj zaposlenih u finansijskim uslugama, osiguranju, reosiguranju, penzijskim fondovima i pomoćnim delatnostima, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2025. godine je iznosio 42.217, što predstavlja pad nivoa zaposlenosti od dva odsto u odnosu na isti kvartal 2024. godine.

Zaposleni u sektoru finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja čine 1,8 odsto ukupne zaposlenosti.
Posmatrano po delatnostima, najviše zaposlenih je bilo u delatnosti finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova (25.266), a zatim sledi osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja (10.749). Najmanji broj zaposlenih je registrovan u pomoćnim delatnostima u pružanju finansijskih usluga i osiguranju (6.202).

U periodu januar-april 2025. godine prosečna zarada u sektoru finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja iznosila je 228.674 dinara i bila je za 54,8 odsto veća u odnosu na prosečnu zaradu u Srbiji.
Najviša prosečna zarada ostvarena je u delatnosti finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova u iznosu od 262.435 dinara (77,7 odsto veća od republičkog proseka), zatim sledi osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja (39,5 odsto veća od republičkog proseka), a najniža zarada je u pomoćnim delatnostima u pružanju finansijskih usluga i osiguranju (18,5 odsto ispod prosečne zarade u Srbiji).

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u periodu januar-maj 2025. godine, od izvoza finansijskih usluga, osiguranja i usluga penzijskog osiguranja ostvareno je 58,5 miliona evra prihoda (10,6 odsto više u odnosu na isti period 2024. godine), od čega je 58,2 odsto prihoda realizovano od osiguranja i usluga penzijskog osiguranja (34,1 miliona evra).

Ukupna vrednost ostvarenog uvoza finansijskih usluga, osiguranja i usluga penzijskog osiguranja iznosila je 129,7 miliona evra (međugodišnji pad od 8,2 odsto). U pomenutom periodu, pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 45,1 odsto.

U prvom kvartalu 2025. godine u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), po osnovu ulaganja nerezidenata, od 87 miliona evra. Najveća investiciona aktivnost nerezidenata registrovana je u delatnosti finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova (101,0 miliona evra), dok je u delatnosti holding kompanija zabeležen neto odliv SDI, po osnovu ulaganja rezidenata, od 21,6 miliona evra.