Stambeni dinarski kredit sa fiksnom kamatom je u aktuelnoj situaciji najpovoljnije rešenje

Vaso Dulović je generalni direktor Brokersko-dilerskog društva Ilirika Investments, članice slovenačke grupacije Ilirika, koja od 2002. godine u Srbiji pruža usluge trgovanja hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi, obveznicama i zapisima trezora Republike Srbije na primarnom i sekundarnom tržištu, a od 2010. godine i usluge trgovanja akcijama na vodećim svetskim berzama (NYSE, NASDAQ, XETRA…).

Sa bogatim iskustvom u sektoru finansijskih usluga, u proceni i trgovanju hartijama od vrednosti od državnih obveznica do akcija stranih kompanija, Dulović za Biznis.rs sagledava ovogodišnje nepovoljne trendove i navodi koja su njegova očekivanja za drugi deo godine. 

Šta očekujete do kraja 2022. godine u ekonomskom smislu?

– Rast domaće ekonomije će u 2022. godini iznositi oko tri, najviše 3,5 procenata, zavisno od eksternih trendova (u zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri, a to su pre svega EU članice Nemačka i Italija), stanja domaće potrošnje i, tradicionalno, prinosa u poljoprivredi. Procene inflacije su na oko 9-10 odsto. Tržište rada za sada izgleda stabilno, mada u slučaju recesije u zemljama EU može doći do značajnijih otpuštanja radnika i povećanja nezaposlenosti i kod nas. Što se tiče cena energenata, izvesno možemo očekivati njihov dalji rast.

Dalji trend cena nafte i derivata zavisiće uglavnom od globalnih činilaca – od daljeg toka dešavanja u Ukrajini, statusa ruske nafte, ponašanja OPEC-a, načina dopremanja nafte u Srbiju, pitanja globalne recesije i potražnje. Mogući su problemi sa proizvodnjom struje tokom zime, imajući u vidu da je EPS po svemu sudeći loše vođen u proteklim periodima, te imao nekoliko havarija u kratkom periodu, uz kašnjenje remonta na vitalnim objektima, pa smo sada u situaciji da, umesto u veoma povoljnom trenutku i po višim cenama plasiramo struju van zemlje, moramo da je uvozimo po tržišnoj ceni, koja je u stalnom rastu. U situaciji povećane tražnje veliko pitanje je „odakle“ ćemo je uvoziti, s obzirom na to da će ista biti prekopotrebna i zemljama iz našeg okruženja.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Krediti će zbog pooštravanja monetarne politike, kako od strane Narodne banke Srbije tako i od strane Evropske centralne banke, postati skuplji, što je neminovni scenario u uslovima inflacije u evrozoni od gotovo devet procenata. Ipak, neće to biti dramatično poskupljenje, a moramo uzeti u obzir i činjenicu da su oni do pre početka aktuelne krize bili prilično jeftini. Ukoliko bih morao da se odlučim za podizanje adekvatnog kredita, onda bi to svakako bio stambeni jer je on bolja opcija od plaćanja rente, odnosno iznajmljivanja (za one koji nemaju nekretninu u svom vlasništvu). Vezivanje za valutu zavisilo bi od toga da li su primanja na neki način vezana za evro ili ne. U ovom trenutku fiksna kamata i kredit u dinarima bi verovatno bilo povoljnije rešenje.

Koji je trenutno najbolji način (i valuta) za štednju – banke, investicije, nekretnine…?

– Smatram da je najbolji način za štednju plasiranje viška novca u akcije visokokvalitetnih i stabilnih kompanija koje isplaćuju stabilne dividende ili pak u državne obveznice, za one koji su manje skloniji riziku. Banke i dalje nisu atraktivne u smislu kamata na depozite koje nude, posebno u uslovima sadašnje visoke inflacije (mada je to najsigurniji vid). Nekretnine su uvek rado birana opcija u Srbiji, ali mi se čini da je to uglavnom zbog nedostatka investicione kulture, neinformisanosti i usled nedostatka boljih ideja, tako da se vrlo lako uskoro može iznedriti „cenovni balon“ na tom tržištu.

U kom pravcu očekujete da će se kretati tržište rada? Da li poslodavce čeka pritisak zaposlenih zbog aktuelne rastuće inflacije ili će se radnici truditi da sačuvaju posao po svaku cenu?

– Pritisak na povećanje zarada je neminovan. Prosečna inflacija statistički iznosi 8-9 odsto, ali ona je u stvarnosti verovatno veća zbog toga što najveći deo stanovništva pogađaju visoke cene hrane i energenata i njihov dalji očekivani rast. Hrana i energenti u uslovima naših prosečnih primanja uzimaju najveći deo kućnog budžeta. Objektivno, kupovna moć je smanjena i do 30 odsto, s obzirom na to da smo imali faktički dva kruga inflacije, prvi posle korona krize i sada drugi tokom aktuelne krize u Ukrajini.

Stopa nezaposlenosti, prema zvaničnim RZS podacima je 10,6 odsto u prvom kvartalu ove godine i niža je od 12,6 odsto koliko smo imali pre godinu dana, što znači da je došlo do poboljšanja, ali je procenat i dalje iznad 7,3 odsto koliko smo imali u drugom kvartalu 2020. godine, neposredno posle izbijanja pandemije.

U uslovima povećanog rizika nadolazeće globalne recesije, nisam siguran da može doći od značajnijeg poboljšanja do kraja 2022. godine. Takođe, nisam siguran da su poslodavci u ovom trenutku u naročitoj prednosti u odnosu na radnike, naročito one obučene, jer je radna snaga i kod nas postala mobilna i dobar deo njih traži alternative van zemlje. Ipak, nije moguće zanemariti uticaj globalne ekonomske situacije, pre svega u zemljama EU, na naše tržište rada. 

Kako ćete se grejati naredne zime?

– Ko je u prilici, najbolja opcija je čvrsto gorivo ili kombinacija dva goriva, kako zbog rasta cena tako i zbog otežanog snabdevanja i eventualnih restrikcija. U ovakvoj situaciji štednja energenata je neophodna, pa i privikavanje na nešto niže temperature u našim stanovima.