Stanje u ribarstvu sve lošije – tri četvrtine ribe na domaćem tržištu iz uvoza

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da se izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva uvodi nova vrsta podrške – podsticaji za nabavku kvalitetnih priplodnih matica riba, i to šarana i pastrmke.

Investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih matica riba mogu ostvariti poljoprivredna gazdinstva koja imaju najmanje 100, a najviše 400 matica šarana, odnosno 100 do 5.000 matica pastrmke. Podsticaji iznose 2.000 dinara po matici šarana i 1.500 dinara po matici pastrmke.

Predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka Kapetanski rit Krum Anastasov u razgovoru za Biznis.rs ističe da se subvencije odnose na odgajivačke organizacije koje prave materijal od kog ribnjaci proizvode konzumnu ribu, ali da ovaj vid finansijske podrške njima konkretno neće doneti nikakav boljitak.

“Subvencije su po komadu priplodnih matica i to je pomoć koju će dobijati osnovne i glavne odgajivačke organizacije, poput Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i još par mrestilišta koja se bave mrestom ribe. Ako jedan ribnjak pastrmki ima 200 matica, a iznos podsticaja je 2.000 dinara, to je 400.000 dinara”, objašnjava naš sagovornik računicu predviđenih podsticaja.

Da bi ribarstvo u Srbiji opstalo, kako kaže, neophodan je drugi način subvencionisanja na realnim osnovama.

“Naš predlog je da minimalne subvencije po kilogramu proizvedene i prodate ribe bude otprilike u visini PDV-a, što je 40 do 50 dinara, ako govorimo o veleprodajnoj ceni. Pre tri godine imali smo 10 dinara po kilogramu prodate ribe i to je jako malo, ali od tada nije izašao nijedan javni poziv i mi već tri godine zaredom nemamo subvencije”, ističe Anastasov i dodaje da ovakva situacija utiče na smanjenje proizvodnje i površina pod ribnjacima.

“Stanje u ribarstvu je sve lošije. Površine pod ribnjacima u Srbiji su se sa 12.000 hektara smanjile na oko 7.000 hektara, možda ni toliko. Proizvodnja je sa 7.000 tona godišnje pala na 3.900. Uvezemo otprilike 75 odsto naših potreba, a ostatak snabdevamo domaćom proizvodnjom. Osim što uvozimo neke ribe koje u Srbiji nemamo, mi uvozimo i ogromne količine pastrmke i šarana”, ističe Anastasov.

Kako kaže, razlog za toliki uvoz je smanjena domaća proizvodnja i to što njihovi konkurenti iz drugih zemalja u okruženju stimulišu izvoz i imaju ozbiljne subvencije kako iz nacionalnih, tako i iz evropskih fondova.

“Evropa ima ogromnu potrebu za ribom i na godišnjem nivou uveze 1,9 miliona tona. Konkurencija oko nas – Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska imaju podršku nacionalnih i evropskih fondova. Tako, recimo, imaju 600 evra po hektaru za zaštitu od kormorana, vidri i slično, što je na 1.000 hektara 600.000 evra. Oni sa cenom mogu sa nama da se igraju, a nama je cilj da proizvodimo i prodajemo”, navodi Anastasov.   

On ukazuje da je u Srbiji mnogo zaparloženih površina koje bi mogle da budu ribnjaci.

“U Vojvodini bi 180.000 hektara površina moglo da budu šaranski ribnjaci, a mi smo spali na 6.500. Umesto da povećavamo, mi smanjujemo. Dosta ribe se prodaje u sivoj zoni, ‘na crno’, od toga država nema nikakve koristi, a na nas deluje destimulišuće”, zaključuje predsednik Grupacije za ribarstvo PKS-a i direktor ribnjaka Kapetanski rit Krum Anastasov.