Startapima neophodni niži troškovi zaštite intelektualne svojine i blaži kreditni uslovi

Nova Siva knjiga inovacija NALED-a otvara niz pitanja koja opterećuju domaće preduzetnike, ali i predlaže konkretne korake za njihovo rešavanje. Jedan od problema odnosi se na zaštitu intelektualne svojine, odnosno na uslov koji startapi moraju da ispune kako bi uopšte bili upisani u Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema.

Iako ovaj kriterijum ima za cilj da podstakne inovativnost i zaštiti ideje, on predstavlja ozbiljan finansijski izazov. Troškovi prijave patenata, žigova ili industrijskog dizajna, kao i naknade za njihovo održavanje, za mnoge mlade kompanije su previsoki, naročito u fazi kada još nemaju stabilne prihode.

Poseban problem predstavljaju upravo takse za održavanje prava intelektualne svojine, koje vremenom rastu i često premašuju početne troškove zaštite. Tako se startapi nalaze u paradoksalnoj situaciji – da bi ostali u sistemu koji ih podstiče moraju kontinuirano da izdvajaju sredstva koja im često nedostaju.

Dodatno, sistem podrške za pokrivanje ovih troškova nije dovoljno razvijen. Nedostatak jasnih i dostupnih programa finansijske pomoći dovodi do toga da mnogi inovatori odlažu ili potpuno odustaju od zaštite svojih ideja. Time se direktno smanjuju njihove šanse za konkurentnost na tržištu i otežava pristup investicijama, posebno na međunarodnom nivou.

Za razliku od Srbije, praksa u Evropskoj uniji i drugim razvijenim ekonomijama podrazumeva različite olakšice – od umanjenja taksi do direktnih subvencija za startape u oblasti intelektualne svojine. Upravo iz tog razloga, NALED predlaže unapređenje domaćeg sistema kroz nekoliko konkretnih mera.

Pre svega, ukazuje se na potrebu da se troškovi zaštite intelektualne svojine jasno i nedvosmisleno prepoznaju kao prihvatljivi u programima Fonda za inovacionu delatnost, uz preciznije smernice za podnosioce prijava.

Takođe, predlaže se izmena Zakona o republičkim administrativnim taksama kako bi startapi dobili pravo na oslobađanje od plaćanja taksi za održavanje prava intelektualne svojine. Ova mera bi se odnosila upravo na one firme koje su već registrovane kao deo nacionalnog inovacionog sistema.

U slučaju da potpuno oslobađanje od taksi ne bude prihvaćeno, kao alternativno rešenje predlaže se njihovo umanjenje za najmanje 50 odsto, po uzoru na pogodnosti koje već važe za fizička lica. Paralelno sa tim, NALED sugeriše i formiranje posebnog programa ili budžetske linije koja bi bila namenjena finansiranju troškova zaštite intelektualne svojine, uključujući i angažovanje advokata i stručnjaka iz ove oblasti.

Pored pitanja intelektualne svojine, Siva knjiga inovacija ukazuje i na još jednu prepreku koja često ostaje po strani – kreditni rejting inovatora. Naime, negativni podaci u Kreditnom birou mogu godinama da opterećuju poslovanje preduzetnika, čak i kada je reč o relativno manjem kašnjenju u otplati obaveza.

Kašnjenje duže od 60 dana u otplati jedne rate kredita može dovesti do toga da se negativan zapis zadrži i do tri godine nakon što je kredit u potpunosti otplaćen. To znači da preduzetnici i građani mogu trpeti posledice i decenijama, i to zbog jednog jedinog kašnjenja.

Iako Narodna banka Srbije uređuje okvir za upravljanje rizicima u bankarskom sektoru, konkretna pravila o trajanju negativnih zapisa u Kreditnom birou nisu formalno propisana. Umesto toga, reč je o internoj praksi bankarskog sektora, odnosno Udruženja banaka.

Za razliku od Srbije, u nekim zemljama negativni podaci se brišu već nakon nekoliko meseci, dok u drugima ostaju duže, ali uz jasnije definisane kriterijume.

Kako bi se olakšao pristup finansijama i omogućio brži oporavak poslovanja, NALED predlaže promenu postojećih propisa. Glavna preporuka odnosi se na skraćenje perioda čuvanja negativnih podataka na šest meseci od dana izmirenja obaveze zbog koje je do kašnjenja došlo.

Uz to, predlaže se i promena principa obračuna roka – umesto da se vreme brisanja računa od trenutka otplate celokupnog kredita, ono bi trebalo da bude vezano za konkretnu ratu koja je bila predmet kašnjenja.

Ovakvo rešenje bi omogućilo realnije sagledavanje kreditne sposobnosti preduzetnika i smanjilo dugoročne posledice kratkoročnih problema u likvidnosti.