Štednja u dinarima ili evrima – šta je isplativije, a šta sigurnije?

Dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu i tokom 2025. godine, dostižući rekordne nivoe uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima, objavila je Narodna banka Srbije povodom Svetskog dana štednje koji se već 101 godinu obeležava svakog poslednjeg dana oktobra.

“U poslednjih trinaest godina, otkako se primenjuje Strategija dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, štednja stanovništva u domaćoj valuti porasla je preko 11 puta (za 187 milijardi dinara). U tekućoj godini rast dinarske štednje stanovništva iznosi 14,5 milijardi dinara (7,6 odsto), čime je ona krajem oktobra dostigla nivo od oko 206 milijardi dinara”, saopštila je centralna banka.

Struktura dinarske štednje u prvih devet meseci 2025. godine pokazuje da je štednja ročnosti do godinu dana povećana, dok je štednja oročena na rokove duže od godinu dana smanjena.

Rast je najizraženiji kod štednje po viđenju (7,4 milijarde dinara), štednje ročnosti od tri do šest meseci (6,7 milijardi dinara) i one oročene od šest meseci do godinu dana (pet milijardi dinara), koja je ujedno i najzastupljenija kategorija u ukupnoj dinarskoj štednji (52,5 odsto).

“Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem septembra 2025. godine iznosio je gotovo 198.000 dinara. Međutim, kada se iz obračuna izuzmu štedni ulozi do 10.000 dinara (kojih u broju ima najviše – čak 83,3 odsto ukupnog broja partija, ali svega 0,3 odsto iznosa ukupne dinarske štednje), prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosi 1.183.000 dinara. U proteklom periodu i učešće dinarske u ukupnoj štednji zabeležilo je značajan napredak – ona sada iznosi oko 10 odsto ukupne štednje u domaćim bankama, dok je u septembru 2012. godine to učešće bilo ispod dva odsto”, ističu u NBS.

U istom trinaestogodišnjem periodu i devizna štednja je rasla, iako nešto sporijim tempom. Od septembra 2012. godine ona je udvostručena – sa 7,9 na 15,9 milijardi evra u septembru 2025.

“U prvih devet meseci tekuće godine rast devizne štednje iznosio je 492,1 milion evra, što je u najvećoj meri rezultat znatnijeg rasta štednje po viđenju (494,8 miliona evra), koja čini dve trećine (66,7 odsto) ukupne devizne štednje, kao i rasta štednje na rok od šest do dvanaest meseci (338,2 miliona evra). Najveći pad zabeležen je kod štednje oročene na rok od jedne do dve godine (282,4 miliona evra) i na rok od dve do pet godina (135 miliona evra)”, pokazuje izveštaj NBS.

Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem septembra 2025. godine iznosio je preko 4.000 evra. Ukoliko se izuzme najbrojnija kategorija depozita (do 500 evra), koja čini 72,8 odsto ukupnog broja partija, odnosno svega 0,7 odsto ukupnog iznosa devizne štednje, prosečan štedni ulog iznosio je gotovo 15.000 evra.

Kratkoročno štednja u dinarima, dugoročno u evrima

Kada je reč o štednji, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić u razgovoru za Biznis.rs ističe da je ponuda ogromna, kakva nije bila u poslednjih 20 godina. Prema njegovom mišljenju, štednja u dinarima isplativija je zbog većih kamatnih stopa, dok je sa aspekta mogućih rizika štednja u evrima bolja opcija.

Ipak, on naglašava da građani treba da vode računa i imaju na umu da je evro već deset i više godina na nivou 117-118 dinara i da su kamatne stope na štednju u devizama niže u odnosu na dinarsku, što bi trebalo da bude orijentir za one koji se odlučuju u kojoj će valuti štedeti svoj novac.

“Naravno, to je uvek mač sa dve oštrice. Oni koji preferiraju sigurnost biraju evro koji je međunarodno sredstvo plaćanja u EU i dobijaju manje, ali znaju da ova valuta neće promeniti vrednost, može samo da poraste u dinarima. Kada je reč o dinarima, stariji ljudi se dobro sećaju perioda visoke inflacije kada štednja u dinarima ništa nije značila”, objašnjava Savić.

On ističe da je u ovom trenutku situacija prilično stabilna. Zbog toga je njegova preporuka za one opreznije štediše da kratkoročno štede u dinarima na šest, devet ili 12 meseci.

“Dinarske kamate su veće, ali je štednja u dinarima na tri ili pet godina možda malo rizičnija jer je pitanje kolika će biti inflacija u Srbiji za pet godina. Ne mislim da će pojesti štednju, ali sve stvari se moraju uzeti u obzir jer je to dugoročni aranžman”, ističe Savić.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine usporila je na 2,9 odsto i nalazi se unutar granica ciljnog raspona Narodne banke Srbije (3±1,5 odsto), dok je prosečna inflacija u prvih devet meseci 2025. godine iznosila 4,3 odsto.

Investiciono zlato je uvek opcija, ali ne i nakit

Profesor Ljubodrag Savić kaže da kao vid štednje ne treba samo posmatrati dinare ili devize, već i kupovinu investicionog zlata.

“Danas imamo takvo zlato od jednog grama do kilograma. Ne preporučujem da se kupuje zlato kao nakit. Tu se uvek gubi, najmanje za rad”, navodi naš sagovornik i podseća da istorijski gledano cena zlata najviše raste.

“Ako se razmišlja o horizontu od 10-20 godina, cena zlata će svakako u tom vremenskom periodu mnogo više porasti, što ne znači da neće biti i padova. Tokom rata u Ukrajini cena zlata je eksplodirala jer je to najsigurniji način štednje. Ono fizički ne može da propadne, a ako dođe do nekih poremećaja njegova vrednost raste i to je praktično jedini likvidan način kako neko može da zaradi, očuva vrednost i unovči štednju kad god želi”, zaključuje profesor Savić.

Šta pokazuje računica

Analiza Narodne banke Srbije o isplativosti štednje stanovništva, koja obuhvata period od septembra 2012. do septembra 2025. godine, pokazuje da je i kratkoročna i dugoročna dinarska štednja isplativija od devizne.

“Takvom rezultatu doprinele su više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, neoporezivanje prihoda od kamate na dinarsku štednju, kao i postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost već dugi niz godina”, navode u centralnoj banci.

Kako pokazuje računica, oročavanjem štednje od septembra 2012. na godinu dana i njenim reoročavanjem u periodu od trinaest godina, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u septembru 2025. godine, dobio preko 60.000 dinara više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Štednja u dinarima oročena na period od godinu dana (bez zanavljanja) tokom proteklih trinaest godina bila je isplativija od štednje u evrima u čak 99 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

Naime, ukoliko bi štediša oročio iznos od 100.000 dinara u septembru 2024. godine, na kraju perioda oročenja dobio bi preko 1.800 dinara (16 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u toj protivvrednosti.

Kada je reč o drugim rokovima oročenja, štednja u domaćoj valuti oročena na tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u 92 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija od iste štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, posmatrajući period od septembra 2012. godine.

“Na osnovu navedenih analiza nedvosmisleno se može zaključiti da je u proteklih trinaest godina – i kratkoročno i dugoročno – bilo isplativije štedeti u dinarima. Dinarska štednja beleži dinamičan rast u proteklih trinaest godina, što se pozitivno odrazilo i na pokazatelj dinarizacije depozita privrede i stanovništva, koji je više nego udvostručen i u septembru 2025. godine iznosi 46,3 odsto”, ističu iz NBS.