Štern: Pokušaj brzog rešavanja vlasničkih odnosa u NIS-u je „gašenje požara benzinom“

Američke sankcije koje pogađaju Naftnu industriju Srbije (NIS) dovele su Srbiju u poziciju „kolateralne žrtve“ globalnih političkih odluka, ali bi moguće primirje u Ukrajini moglo otvoriti prostor za ublažavanje ograničenja, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs bivši hrvatski ministar privrede i stručnjak za energetiku Davor Štern. On upozorava da je pokušaj brzog rešavanja vlasničkih odnosa u NIS-u „gašenje požara benzinom“ i ističe da će region, uprkos napetostima, morati da pronađe održiv sistem snabdevanja energentima.

„Srbija i NIS su se našli u situaciji u kojoj im se praktično onemogućava transport ruske nafte do rafinerije u Pančevu zbog vlasničke strukture i ruskog kapitala u kompaniji. Jadranski naftovod (Janaf) se, pak, našao u nezavidnoj poziciji između politike i tržišta. Sve je to deo šireg geopolitičkog mozaika u kojem male zemlje postaju kolateralne žrtve velikih odluka“, navodi Štern.

On je neposredno pre uvođenja sankcija podsetio da bi bilo dobro da se dosadašnja saradnja između Janafa i NIS-a nastavi jer je to, kako ističe, u obostranom interesu.

„Međutim, neko očigledno misli drugačije, a tog drugog moramo slušati“, ocenjuje naš sagovornik, dodajući da bi predstojeći najavljeni međunarodni sastanci mogli doprineti smirivanju situacije u sukobu između Rusije i Ukrajine.

Na pitanje koliko bi trenutne sankcije mogle trajati, odgovara da „sankcije traju dok traju, ali isto tako brzo mogu i nestati“.

„Ako dođe do primirja u Ukrajini, možemo očekivati lančanu reakciju – promene u režimu sankcija i relaksaciju odnosa na energetskom tržištu“, dodaje.

Prema Šternovim rečima, u energetskom lancu regiona svako ima različitu poziciju. Mađarska kompanija MOL, na primer, i dalje dobija rusku naftu direktno po povoljnijim uslovima, što joj omogućava da održi stabilnije cene i snabdevanje.

„MOL-u ne odgovara scenario u kojem bi bio primoran da nabavlja naftu sa Mediterana po višim cenama, pa preko svog lobističkog aparata uspeva da zadrži direktan uvoz iz Rusije“, objašnjava Davor Štern.

On smatra da su u javnosti pominjane opcije brzog prekomponovanja vlasničke strukture u NIS-u „neozbiljne“ i „ekonomski i politički neodržive“.

„To su ozbiljni državni poslovi. Takva kupovina se ne može završiti preko noći. Tu su uključene investicione banke, konsultanti, procene, politički razgovori… Sve to traje mesecima, ako ne i godinama. Ovo sada liči na gašenje požara benzinom“, slikovito opisuje.

Iako Janaf zbog prekida poslovanja sa NIS-om može pretrpeti određene gubitke, bivši hrvatski ministar podseća da je reč o stabilnoj kompaniji koja je godinama ostvarivala dobit i ima rezervu. Smatra da za Janaf to neće biti veliki udarac.

“Imaju mogućnost da skladište naftu u Omišlju i da ubuduće dodatno koriste kapacitete rafinerije u Rijeci, što će im doneti prihode“, kaže on.

Što se tiče Srbije, Štern ocenjuje da bi država trebalo najpre da aktivira strateške rezerve, koje bi mogle da pokriju potrebe privrede u kraćem roku, i da paralelno razvija alternativne pravce snabdevanja železnicom iz Grčke, Rumunije, Mađarske ili Hrvatske.

„Tržište derivata je zimi posebno osetljivo, pa će biti neophodno brzo reagovati. Srbija je oduvek znala da trguje, ali danas više nema velikih spoljnotrgovinskih sistema kakvi su nekada bili Inex i Genex, koji su takve situacije rešavali preko noći“, ocenjuje stručnjak za energetiku.

Na kraju razgovora Štern ipak izražava umereni optimizam.

„Ako se postigne makar privremeno primirje u Ukrajini, verujem da bi se režim sankcija prema Rusiji mogao postepeno ublažavati, a to bi uticalo i na stanje na energetskom tržištu. Ništa se, naravno, ne može promeniti preko noći, ali politički tonovi se menjaju brže nego što mislimo“, zaključuje Davor Štern u razgovoru za Biznis.rs.