Stevanović: Očekujem smirivanje cena

U prvom polugodištu 2025. godine ostvaren je prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 4,3 odsto, a na ukupnu inflaciju najviše su uticali voće, povrće, duvan, kafa, čokolada i komunalne usluge. Ove grupe proizvoda učestvovale su sa 43,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljeni u publikaciji Trendovi.

Jedini deflatoran uticaj na ukupne potrošačke cene u prvom polugodištu ostvarila su goriva za putničke automobile i čvrsta goriva (ogrev).

Ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za Biznis.rs ističe da ovi podaci pokazuju da se inflacija u Srbiji smiruje nešto sporije nego što smo se nadali. Ipak, on smatra da dolaze mirnije godine kada su cene u pitanju.

“Kafa će naredne godine doprineti smanjenju inflacije jer sledi dobra sezona, berba i pad cena na svetskom tržištu. Kada je reč o čokoladi, tačno je da je ona malo pogurala inflaciju jer je cena kakaoa uvećana šest puta za godinu dana. Dakle, ima dosta tih spoljnih faktora koji su doprineli da mere Narodne banke Srbije i njena politika budu nešto slabiji”, ocenjuje Stevanović.

Sa druge strane, on smatra da je ograničavanje marži trgovaca sa ciljem smirivanja cena besmislena mera i da država treba da se bavi uzrocima, a ne posledicama.

“Treba samo razmisliti kako su trgovci došli do mogućnosti da toliko zarađuju u Srbiji i kada vidite koji su stvarni uzroci onda radite na njihovom rešavanju, a ne bavite se posledicama. Ali bavljenje uzrocima nije politički atraktivno, a mi živimo u vremenu političkog marketinga i zato nikada nema vremena za uzroke”, tvrdi naš sagovornik.

Prema mišljenju Aleksandra Stevanovića, sukob Rusije i Ukrajine neće više u ogromnoj meri uticati na delovanja tržišta.

“Nema faktora nervoze koji bi uticali na tržište Srbije. Smirila se i cena građevinskih materijala. Sve u svemu idu nam mirnije godine što se tiče cena”, zaključuje Stevanović.

Klima donela rekordne cene

U prvom polugodištu 2025. godine rast cene voća od 18,1 odsto najviše je bio uslovljen rastom cene jabuka (28,2 odsto) i citrusnog voća – limuna (31,9 odsto), pomorandži (16,6 odsto) i mandarina (33,5 odsto), kao posledice globalnog rasta cena ovog voća zbog suše i bakterijske infekcije na najvećim svetskim plantažama na Floridi i u Brazilu.

Sa druge strane, iz sličnih razloga – loših vremenskih uslova na najvećim plantažama sirovog kakaoa u zemljama Zapadne Afrike, odakle se ovaj proizvod izvozi u Evropu – cena sirovog kakaoa, ali i kafe, dostigla je istorijske maksimume. To je, takođe, uticalo na izražen međugodišnji rast maloprodajnih cena čokolade i kafe u Srbiji u prvom i drugom kvartalu 2025. godine, i to za 38,5 odsto, odnosno 22,8 odsto, respektivno.

Akcizno i inflatorno usklađivanje proizvođača alkoholnih pića i duvana od januara 2025. doprinelo je u prvom i drugom kvartalu međugodišnjem rastu cena cele grupe alkohola, pića i duvana za 7,3 odsto, odnosno samo cene duvana za 7,6 odsto.

“Od početka 2025. inflatorno usklađivanje i rast minimalne cene rada uticali su na znatno poskupljenje troškova pružanja komunalnih usluga, što je rezultiralo međugodišnjim rastom ovih cena u prvom polugodištu za 15,9 odsto”, navodi RZS.

Međugodišnji rast cene povrća u prvom i drugom kvartalu od 6,1 odsto najviše je bio pod uticajem slabije tržišne ponude kupusa, paprike i paradajza, usled loših vremenskih uslova, rezultirajući međugodišnjim rastom cene ovih povrtarskih kultura, i to kupusa 72 odsto, paprike 10,5 odsto i paradajza 6,3 odsto.