Stevanović: Planirani budžetski deficit previsok i za standarde EU

Prema predlogu Zakona o budžetu za 2026. godinu Vlada Srbije očekuje prihod od 2.414 milijardi dinara, dok su predviđeni rashodi i izdaci 2.751 milijardi dinara, te će planirani deficit budžeta iznositi 337 milijardi dinara. Država će se, kako bi pokrila deficit i otplatu starih dugova, naredne godine zadužiti za 970 milijardi dinara.

“Budžetski deficit koji se planira u najmanju ruku dovodi u pitanje stvaranje Srbije kao fiskalno konzervativne i izuzetno pouzdane države. Nažalost, deficit koji je previsok i za standarde EU i za trenutnu fazu konjukture srpske privrede je posledica pre ekscentričnih trošenja, neefikasnosti javnih investicija i kupovanja naklonosti pojedinih grupa, nego jasne razvojne politike”, ocenjuje ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

Deficit će se, kako navodi, primarno pokriti emisijom evroobveznica, a nešto manje emisijom dinarskih obveznica na domaćem tržištu.

“Ostaje nam kao izazov struktura finansiranja duga koja je dominatno inostrana što nam vezuje ruke za dosta stvari”, dodaje Stevanović.

Predviđeno zaduživanje od 970 milijardi dinara, kaže on, pokazuje još jednu slabost srpskog duga – ročnost.

“Ročnost našeg duga je kratka i time smo osuđeni na nivo duga ne veći od 60 odsto BDP-a. Drugim rečima, veruje nam se da smo uračunljivi, ali nam se ne veruje da smo vrhunski kvalitetni dužnici. Ekscentričnosti javnih finasija ne idu u prilog želji da se ročnost duga produži”, smatra on.

Najveća zaduživanja, odnosno zajmovi, u predlogu budžeta za 2026. godinu predviđeni su za projekte poput izgradnje prve faze beogradskog metroa, izgradnju reverzibilne hidroeletrane Đerdap 3, kao i projekte izgradnje državnog puta Vožd Karađorđe i autoputa Е-763, deonica Požega-Boljare.

Komentarišući ove podatke, Stevanović naglašava da Srbija ima barem još nekoliko decenija u šta da ulaže iz javnih izvora, a da to ne postane balast.

“Auto-putevi i brzi putevi, železnica, proizvodnja čiste energije i disperzija energetske zavisnosti, zelena agenda… prostora ima koliko hoćete. Zabrinjavaju ekonomski besmislena ulaganja u oblasti koje su isključivo za privatni sektor. Ono što naši budžeti, a posebno ekonomska i politika uopšte nemaju, je odgovor na pitanje zašto su domaće privatne investicije niske, a bez kojih nema održivog rasta i slobode jedne zemlje”, navodi naš sagovornik.

Zanimljivo je, primera radi, da je zaduživanje za izgradnju RHE Bistrica (u iznosu od 175,8 milijardi dinara) povereno stranim vladama i fondovima. Na pitanje zbog čega jedan tako veliki projekat ne bi bio poveren nekoj od investicionih i razvojnih banaka, Stevanović kaže da se nada da je to zbog povoljnijih uslova finansiranja i tehničke podrške.