Stevanović: Transparentnost poslovanja najvažnija kod prelaska javnih preduzeća u d.o.o

Transformacija javnih preduzeća u Srbiji ušla je u završnu fazu, a tempo se poslednjih nedelja značajno ubrzao, jer bi do kraja godine čak 142 javna preduzeća trebalo da promene pravnu formu i postanu društva s ograničenom odgovornošću (d.o.o) ili akcionarska društva (a.d).

To je predviđeno Akcionim planom za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima, dokumentom koji simbolično stavlja tačku na višedecenijsko poslovanje u formi javnih preduzeća.

Vlada Srbije je donela čitav niz odluka, ali ono što je iznenadilo stručnu javnost jeste činjenica da su i pojedina najveća i najvažnija preduzeća, koja ispunjavaju uslove da postanu akcionarska društva, ipak svrstana u grupu d.o.o.

Među njima je i jedno od najznačajnijih – Pošta Srbije, zatim Putevi Srbije i Srbijašume. Iako ispunjavaju kriterijume, odlukom Vlade stavljena su u istu kategoriju sa manjim javnim preduzećima, poput Nacionalnog parka Kopaonik, JP Emisiona tehnika i veze, Zavoda za udžbenike i još desetak drugih. Tako je broj preduzeća koja će ubuduće poslovati kao d.o.o. – porastao na 15.

Prema članu 9 Uredbe, da bi javno preduzeće postalo akcionarsko društvo mora da ispuni dva od tri uslova: da ima više od 250 zaposlenih na neodređeno, da su mu godišnji prihodi veći od 40 miliona evra ili da obavlja složenu delatnost koja se sprovodi kroz mrežu poslovnih jedinica širom Srbije. Sva ostala automatski postaju d.o.o.

Ono što je zajedničko za svih 15 preduzeća kojima je već promenjena forma jeste da u obrazloženju odluke stoji identičan tekst – poslovanje se nastavlja bez prekida, d.o.o preuzima svu imovinu, prava i obaveze JP, a svi sudski i ugovorni odnosi ostaju nepromenjeni. Drugim rečima, promena je formalno-pravne prirode, bez procesa likvidacije, a osnovni kapital javnog preduzeća pretvara se u udele d.o.o.

Ekonomista Aleksandar Stevanović komentarišući transformaciju oblika poslovanja javnih preduzeća, kaže da iza ove odluke stoji proces sporog, sigurnog, a ponajviše formalnog usklađivanja korporativnog upravljanja javnim sektorom u Srbiji sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

“Ovaj prelazak je formalne prirode, budući da osnivač, koji je ujedno i 100 odsto vlasnik većine preduzeća koja su predmet ove organizacione transformacije, ima, imao je i imaće u skladu sa Ustavom Republike Srbije sva prava koja proizilaze iz vlasništva”, objašnjava Stevanović.

Međutim, kako ističe, da bi ovaj proces doveo do značajnih sadržinskih promena neophodno je da novoosnovana d.o.o značajno povećaju svoju transparentnost, posebno prema javnosti koja ima sva prava ovog sveta kao konačni vlasnik da ima uvid u poslovanje, odnosno da proces nadzora nad upravljanjem bude suštinski, stručan i sa nadzornim organima koji koriste sva ovlašćenja koja su po našem zakonodavstvu značajna, ali koja se ne koriste usled slabosti u načinu na koji se nadzorni organi biraju.

Propisi o promeni oblika poslovanja obavezuje preduzeća da u roku od tri godine Ministarstvu privrede dostave spisak sve nepokretne imovine kojom raspolažu. Nakon toga, Vlada odlučuje koja imovina prelazi u vlasništvo novoformiranih društava kapitala. Time se rešava i višegodišnje pitanje državne imovine kojom su javna preduzeća do sada upravljala.

Direktori i članovi upravnih i nadzornih odbora moraće u roku od godinu dana da polažu ispit iz oblasti korporativnog upravljanja. Program obuke priprema Ministarstvo privrede, dok će ispite organizovati Privredna komora Srbije. Time se, kako se navodi, uvodi praksa koja je standard u razvijenim ekonomijama, a cilj je da se profesionalizuje upravljanje državnim kompanijama.

Vlada je još 2021. usvojila Akcioni plan za sprovođenje Strategije državnog vlasništva, ali je tek sa usvajanjem Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije u septembru 2024. godine krenula konkretna primena. Ovaj zakon predviđa da se javna preduzeća transformišu u društva kapitala – bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta. Na taj način, država zadržava kontrolu, ali preduzeća dobijaju oblik bliži modernim korporacijama.

Ako se ova reforma izvede pažljivo i bez političkog uticaja, mogli bismo da dobijemo zdraviji sistem upravljanja javnim resursima. Međutim, postoji i rizik da promena bude iskorišćena kao priprema terena za prodaju nacionalne infrastrukture. Na primer, rasprodajom imovine preduzeća.

Na pitanje da li, na primer, Srbijašume mogu da rasprodaju imovinu kompanije i posluju zarad profita u budućnosti, naš sagovornik kaže da ne postoji nijedan zakon koji je i do sada sprečavao Srbijašume da prodaju svoju imovinu, ako se organi istog saglase da je to u najboljem interesu za uspešno poslovanje.

“Takođe, jedan od načina za finansiranje rasta i razvoja svakog preduzeća je da to radi iz svoje vlastite akumulacije koja se postiže kroz ostvarivanje viška prihoda nad rashodima. Ono što mnogi komentatori ove transformacije ne znaju ili neće da čitaoci znaju je da su Srbijašume dominantno upravljačka kompanija, odnosno da šume nisu njena imovina, nego da ona upravlja istima u skladu sa zakonskim i podzakonskim okvirom i politikama koje usvoji Republika Srbija kao većinski vlasnik upravljača. Isto važi za sva druga preduzeća koja su dominatno upravljači prirodnim bogatstvima ili drugom imovinom u vlasništvu Republike Srbije”, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

Spisak Javnih preduzeća koja su postala društva sa ograničenom odgovornošću: Nacionalni park Kopaonik, Službeni glasnik, Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd, Emisiona tehnika i veze Beograd, Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac, Skijališta Srbije, Pošta Srbije, Zavod za udžbenike, JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac, JP Nuklearni objekti Srbije, Javno preduzeće za skloništa Beograd, Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume, Nacionalni park Tara, Putevi Srbije, Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica.

Sutra: Koji pravni oblik se najbolje pokazao za javna preduzeća u EU?