Stopa zaposlenosti u EU raste – 75,9 odsto u poslednjem kvartalu 2024.

Tržište rada u Evropi i širom sveta preživelo je prethodnih godina, pa i decenija, višestruke udare. Kao rezultat svih kriza i geopolitičkih dešavanja, stopa zaposlenosti u Evropskoj uniji dostigla je u četvrtom kvartalu 2024. godine nivo od 75,9 odsto, što je mali rast u odnosu na 75,3 procenta iz četvrtog kvartala 2023.

Zaposlenost je iznosila 75,9 odsto i u trećem kvartalu prošle godine, dok je u drugom tromesečju bila 75,8 procenata.

U četvrtom kvartalu 2024. godine ukupno je u zemljama EU bilo zaposleno 197,8 miliona ljudi. Za isti period, desezonirani ukupni zastoj na tržištu rada EU, koji predstavlja nezadovoljenu potrebu za poslom, iznosio je 23,4 miliona lica, što je predstavljalo 10,8 odsto proširene radne snage, u odnosu na 10,9 procenata u trećem kvartalu.

Desezonirana stopa nezaposlenosti u EU iznosila je 5,5 procenata, što je pad u odnosu na 5,7 odsto u trećem tromesečju 2024. Nezaposleni radnici sa skraćenim radnim vremenom činili su 2,3 procenta proširene radne snage. Oni koji su bili na raspolaganju za posao, ali ne traže posao činili su još 2,3 procenta, a oni koji aktivno traže posao, ali nisu bili dostupni za rad čine 0,8 procenata. Ova tri indikatora su ostala stabilna u poređenju sa trećim kvartalom.

U pomenutom periodu rast stope zaposlenosti zabeležilo je 15 zemalja Evropske unije, među njima Grčka i Luksemburg (po 0,8 odsto), kao i Litvanija, Malta i Slovenija (po 0,5 odsto). Stopa zaposlenosti ostala je na istom nivou u Estoniji i Mađarskoj, dok je smanjena u deset zemalja EU, a najveći pad zabeležen je u Irskoj (0,6 odsto), kao i u Finskoj, Italiji i Letoniji (po 0,4 odsto).

Stopa zaposlenosti žena smanjila se za 0,1 odsto za proteklih godinu dana, dok je kod muškaraca ostala na istom nivou. Zanimljivo je da je Bugarska veoma visoko u Evropi po stopi zaposlenosti, ali ovde brojke varaju jer su posledica neverovatne stope iseljavanja građana Bugarske i drastičnog demografskog pada.

Naime, iako je čak 76,8 odsto Bugara imalo posao, Bugarska je od 1990. godine pala sa devet miliona stanovnika na svega nešto više od šest i po miliona žitelja.

Nezaposlenost je najveća u Španiji, čak 10,4 odsto, iako je zbog snažnih stopa rasta ovaj indikator smanjen za čak pola procenta samo u odnosu na treći kvartal 2024. Takođe, rast u Grčkoj nije pomogao Grcima da ne budu na neslavnom drugom mestu po stopi nezaposlenosti – sa 9,6 procenata. Oporavak turističkog sektora i rast profita od čak 25 procenata u 2024. učinio je puno za smanjenje nezaposlenosti u ove dve zemlje.

Sa druge strane, najmanju nezaposlenost imala je Češka sa 2,5 odsto, praćena Poljskom i Maltom sa 2,7 procenata.

Eurostat meri ove pokazatelje i za neke zemlje van EU, tako da su dostupni podaci za Norvešku, Švajcarsku, Island, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Ako se uključi statistika za ovih pet zemalja, Island ima ubedljivo najbolje performanse, sa 86,5 odsto zaposlenog stanovništva.

Srbija bi – da je članica EU – po stopi zaposlenosti bila bolja samo od Grčke i Rumunije, sa svega 71,6 odsto radnika, a na listi po stopi nezaposlenosti bila bi (sa 8,5 odsto) bolja samo od već pomenute Grčke i Španije. Rumuni su se, kao i Bugari, masovno iselili od pada socijalizma, tako da višak radne snage tamo nije prisutan u velikoj meri.