Stroži uslovi kreditiranja, šta očekuje privredu i građane?

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku i rast cena nafte mogli bi u narednim mesecima ponovo da pojačaju inflatorne pritiske i utiču na oprezniju politiku poslovnih banka u delu kreditiranja pre svega privrede, ali i građana.

Direktor BBS Capital Investment Group Vladimir Vasić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da će Narodna banka Srbije nastaviti sa opreznom, praktično neutralnom monetarnom politikom, uz zadržavanje referentne kamatne stope na sadašnjem nivou, osim ako se spoljni šokovi ne preliju snažnije na domaću inflaciju.

On podseća da je februarska inflacija u Srbiji iznosila 2,5 odsto i da projekcije Narodne banke Srbije pokazuju da će se i u 2026. godini kretati oko cilja.

“Međutim, eskalacija sukoba na Bliskom istoku menja ton rizika. Nafta je poslednjih dana bila izrazito volatilna. Reuters navodi da je Brent u jednom trenutku dostizao i oko 100 dolara, uz naglašene rizike po snabdevanje i transport kroz Ormuski moreuz. To znači da bi se u narednim mesecima moglo desiti da energenti ponovo pojačaju inflatorne pritiske globalno, pa i indirektno u Srbiji”, navodi Vasić.

On smatra da u takvom okruženju Narodna banka Srbije verovatno neće žuriti sa popuštanjem monetarne politike i da bi eventualni sledeći potez pre bio odlaganje smanjenja stopa nego brzo povećanje.

“Do povećanja bi došlo samo ako bi se energetski šok pretvorio u trajniji inflatorni talas i pogoršao inflaciona očekivanja”, smatra Vasić.

Koliko je bankarski sektor u Srbiji otporan na globalne rizike

Na pitanje kako se celokupna situacija može odraziti na bankarski sektor u Srbiji ako uzmemo u obzir da je većina poslovnih banaka u stranom vlasništvu, Vasić kaže da većinsko strano vlasništvo samo po sebi ne znači automatski problem za domaći bankarski sektor.

“Banke u Srbiji posluju kao lokalna pravna lica, pod supervizijom NBS i uz domaće prudencione zahteve za kapital i likvidnost. NBS propisuje minimalne pokazatelje kapitala i likvidnosti, uključujući ukupnu adekvatnost kapitala od najmanje osam odsto (Prosečna adekvatnost kapitala – CAR Capital Adequacy Ratio) bankarskog sektora iznosi oko 21 odsto i pokazatelj pokrića likvidnom aktivom od najmanje 100 odsto. Zbog toga je važnije koliko su banke kapitalizovane i likvidne lokalno nego ko im je formalni vlasnik”, naglašava on.

Vasić ocenjuje da realniji kanal prenosa rizika ide preko cene izvora finansiranja, riziko-apetita i politike centrala.

“Ako geopolitička kriza podigne globalnu neizvesnost, matične grupacije mogu postati konzervativnije, skuplje će se pribavljati kapital i dug, a to se onda može preliti na sporiji rast kredita, selektivnije odobravanje i nešto više marže u rizičnijim segmentima. Dakle, ne očekujem sistemski problem, ali očekujem veću obazrivost i jače diferenciranje klijenata po kvalitetu”, kaže naš sagovornik.

Kakvi uslovi zaduživanja očekuju privredu i građane?

Poslednji izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da među ukupnim kreditima stanovništvu dominiraju gotovinski i stambeni krediti. Takođe, podaci UBS-a pokazuju da su se građani u februaru ove godine zaduživali 20,1 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, pravna lica 12,3, a preduzetnici 18,3 odsto. 

Tako su ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju februara ove godine iznosili oko 4.418 milijardi dinara. Pozajmice privredi bile su oko 2.348 milijardi dinara, preduzetnici su na ime kredita dugovali 96,6 milijardi dinara, dok je dug stanovništva bankama iznosio oko 1.973 milijarde.

Prema Vasićevom mišljenju, ovi podaci pokazuju da je kreditna aktivnost i dalje živa i da tražnja za finansiranjem nije stala uprkos višim kamatama nego pre nekoliko godina.

“Struktura u kojoj dominiraju gotovinski i stambeni krediti govori da građani i dalje traže i likvidnost i rešavanje stambenog pitanja, dok kod privrede postoji potreba za obrtnim sredstvima i investicijama, ali uz oprezniji pristup nego u periodu veoma jeftinog novca”, navodi on.

Kada je reč o uslovim zaduživanja, Vasić kaže da su za građane oni danas podnošljiviji nego u vrhuncu ciklusa rasta kamata, ali da nisu laki.

“NBS je stopu držala stabilnom, inflacija se smirila, ali su kamate i dalje dovoljno visoke da mesečna rata ostaje važan filter kreditne sposobnosti. Zato ne očekujem široko pooštravanje uslova preko noći, ali očekujem da banke ostanu stroge kod procene prihoda, zaduženosti i stabilnosti zaposlenja. Drugim rečima: kredit je dostupan, ali nije ‘jeftin novac’”, ocenjuje Vasić.

Uslovi zaduživanja za privredu, prema njegovom mišljenju, takođe su selektivni. “Dobre kompanije sa urednim finansijama, jasnim tokovima novca i kvalitetnim kolateralom i dalje mogu doći do finansiranja pod razumnim uslovima. Ali preduzeća sa slabijom profitabilnošću, nestabilnim keš-flouom ili većom zavisnošću od uvozne energije i sirovina mogu očekivati višu cenu zaduživanja i rigorozniju procenu rizika. Ako se kriza na Bliskom istoku produži, upravo će kod privrede banke prve pooštriti kriterijume u sektorima koji su osetljivi na energente, transport i spoljnju tražnju”, smatra on.

Vasić ocenjuje da geopolitička situacija može dovesti do smanjenja tražnje za kreditima i veće opreznosti građana i privrede, ali da je realnije očekivati postepeno usporavanje i veću selektivnost u zaduživanju nego nagli pad kreditne aktivnosti.

Prema njegovim rečima, kada rastu geopolitički rizici, građani odlažu veće odluke, posebno stambene kupovine, a privreda investicije koje nisu hitne.

“Najpre strada investiciona hrabrost, a tek onda obim kreditiranja. Kod građana je ključ psihologija: ako energenti, hrana i režije ostanu pod pritiskom, raste potreba za gotovinskim kreditima, ali opada spremnost na dugoročno zaduživanje. Kod privrede je ključ neizvesnost oko inputa, cena transporta i tražnje na izvoznim tržištima. Zato bih rekao da nas u narednom periodu ne očekuje nestanak tražnje za kreditima, već oprezniji dužnici i opreznije banke. To je verovatno najrealniji opis onoga što sledi”, napominje naš sagovornik.

Vasić veruje da će centralna banka u narednom periodu, makar kada je reč o rastu referentne stope, mirovati, ali da će pažljivo pratiti da će nafta, transport i uvozna inflacija pogurati cene naviše.

“Ako se geopolitički šok smiri relativno brzo, prostor za kasnije ublažavanje politike može ostati otvoren. Ako potraje i prelije se na širi rast cena, onda će prvo uslediti duže zadržavanje sadašnjih stopa, a tek zatim eventualno pooštravanje”, navodi on.