Stručna javnost smatra da su izmene Zakona o korišćenju OIE suprotne interesima domaćinstava i privrede

Članom 12. predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije uvodi se ograničenje za domaćinstva i privredu u pogledu veličine elektrane koju mogu da izgrade i da njome pokrivaju sopstvenu potrošnju električne energije.

Iz Centra za unapređenje životne sredine je, posebno pred današnju sednicu na kojoj će poslanici Skupštine Srbije diskutovati o dokumentu koji je usvojila vlada, ističu da je ovaj predlog potpuno suprotan interesima domaćinstava i privrede u Srbiji i zbog toga su uputili molbu poslanicima da se, kroz amandmane, odbaci upravo član 12, odnosno da se izmeni član 58 važećeg Zakona.

Naši sagovornici kažu da se nezvanično u stručnoj javnosti govori da su ipak uvaženi brojni zahtevi da se sporna odredba promeni, pa je ministarstvo navodno formiralo prelazna rešenja prema kojima će prozjumeri-pravna lica moći da priključe na mrežu elektrane maksimalne snage 5 MW, dok će za domaćinstva važiti ograničenje od 10,8 kW. Za zvaničnu potvrdu moraćemo da sačekamo sednicu parlamenta.

Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) je u januaru predložilo izmene Zakona o korišćenju OIE, koje nisu sadržale ograničenja za domaćinstva i privredu. Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine u razgovoru za Biznis.rs ističe da tokom javne rasprave o predlogu zakona nije održan niti jedan događaj na kome bi predstavnici ministarstva obrazložili novine koje zakon donosi, nego su primedbe i komentari upućivani putem formulara, na e-poštu MRE.

„Naknadno, u izveštaju sa javne rasprave je prvi put obelodanjen predlog Elektrodistribucije Srbije (EDS) da se instalisana snaga kupaca-proizvođača (prozjumera) koji su domaćinstva ograničava na 6,9 kilovata (kW), odnosno na 150 kW – za privredu. Za uvođenje ovog ograničenja nije ponuđen niti jedan argument od strane EDS, a MRE je prihvatilo ovu primedbu – takođe bez ikakvog obrazloženja. Zasedanje poslanika je verovatno poslednja šansa da se ove promene zaustave ili makar ublaže“, naglasio je naš sagovornik.

Šćekić je napomenuo da su svi ostali predlozi vezani za kupce-proizvođače odbačeni od strane MRE, uz obrazloženje da takvi predlozi nisu predmet izmene zakona.

Obrazloženje MRE i Vlade Srbije

Ministarstvo rudarstva i energetike je, kako ističe naš sagovornik, tek nakon usvajanja predloga zakona od strane Vlade Srbije i upućivanja dokumenta Narodnoj skupštini prvi put pokušalo da obrazloži razloge za ovako krupnu promenu koja utiče na sva domaćinstva i sve kompanije u Srbiji.

Prvo obrazloženje je da postojeće rešenje predviđa da kupci-proizvođači mogu bez ograničenja da se priključuju na elektroenergetski sistem.

„To je potpuno netačno. Postojeći zakon (čl. 58 – stav 3) propisuje da je maksimalna instalisana snaga prozjumera jednaka odobrenoj snazi njegovog priključka. Sadašnjim rešenjem kupcima-proizvođačima je dozvoljeno da proizvode koliko i troše. Uvođenjem ograničenja kupci-proizvođači neće moći da pokriju sopstvene potrebe, nego će svoju potrošnju moći maksimalno da smanje u proseku za 700 kilovat-časova (kWh) mesečno (za domaćinstva), odnosno 15.000 kWh za kompanije. Ovim ograničenjem će najviše biti pogođene proizvodne kompanije i poljoprivreda, koji su među najvećim potrošačima električne energije“, objašnjava Šćekić.

Drugo obrazloženje MRE je da su u evropskoj praksi prozjumeri ograničeni po snazi, i to uglavnom na male snage (manje od 400 kW).

Naš sagovornik ističe da je i ovo obrazloženje netačno jer su u zemljama u okruženju, koje su članice EU, ograničenja instalirane snage za kompanije veća. U Mađarskoj, Grčkoj i Hrvatskoj to je 500 kW, u Sloveniji 80 odsto snage odobrenog priključka, u Rumuniji do jednog megavata (MW), a u Austriji do pet.

Treće obrazloženje je da je ograničenje instalisane snage kupaca-proizvođača potrebno kako bi se stvorili uslovi za uvođenje novog koncepta koji postoji u Evropskoj uniji – aktivnog kupca, kroz izmene Zakona o energetici koji će omogućiti prvenstveno privredi da instalira solarne elektrane za sopstvene potrebe, i da višak proizvedene struje plasira u mrežu, uz pojačanu odgovornost prema operatorima sistema (balansna odgovornost, pružanje pomoćnih usluga i slično).

Šćekić kaže da je ovo obrazloženje neodgovarajuće, s obzirom na to da su aktivni kupac i kupac-proizvođač u regulativi EU praktično ista kategorija.

„Jedina razlika je u tome što aktivni kupci mogu da koriste sve vrste goriva za proizvodnju električne energije (uključujući i fosilna), dok prozjumeri mogu da koriste samo OIE za proizvodnju električne energije. Osim navedenog, ministarstvo i vlada su već ovim izmenama zakona mogli da uvedu mere koje bi pojačale odgovornost prema operatorima sistema, ali nisu“, naglasio je naš sagovornik.

Četvrto obrazloženje Vlade Srbije i MRE je da se uz grubu procenu očekivanih efekata takvog stanja može pretpostaviti da bi samo 20.000 domaćinstava koja bi koristila električna grejna tela snage 12 kW prouzrokovala dodatno opterećenje na sistemu od 240 MW, u vreme kada je električna energija najskuplja na tržištu.

„Taj potencijalni negativan uticaj se može jednostavno izbeći tako što se instalisana snaga elektrana kupaca-proizvođača u domaćinstvima ograniči na prihvatljivu vrednost koja je dovoljna za obavljanje svih aktivnosti, izuzev korišćenja električne energije za grejanje prostorija“, piše u obrazloženju MRE i Vlade.

Prema rečima Šćekića, ni ovo obrazloženje ne odgovara činjenicama. On je naglasio da je u Srbiji tokom prethodnih godinu dana priključeno nešto više od 1.000 prozjumera koji su domaćinstva. Ovim tempom razvoja, kako kaže, brojku od 20.000 domaćinstava koji su kupci-proizvođači Srbija bi dostigla za 20 godina, odnosno oko 2043. godine.

„Takođe, tvrdnja da bi svi ovi potrošači prešli na grejanje na struju, i tako prouzrokovali opterećenje sistemu od 240 MW, je potpuno proizvoljna i nerealna. Pored toga, u sistemu Srbije koji ukupno ima 8.500 MW, opterećenje od 240 MW ne predstavlja značajan rizik. Primera radi, u Sloveniji je, krajem 2021. godine u sistemu koji ima 3.900 MW bilo 200 MW prozjumera. U Srbiji, u sistemu od 8.500 MW ima 15 MW kupaca-proizvođača. Dakle, ograničavanje domaćinstava i kompanija da same proizvode struju za svoje potrebe ne može značajnije uticati na stabilnost elektroenergetskog sistema“, naglasio je naš sagovornik.

Negativne posledice usvajanja ograničenja za domaćinstva i kompanije

Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine naglasio je da se na ovaj način, odnosno predloženim izmenama i dopunama, smanjuje potencijal za korišćenje solarne energije na krovovima u Srbiji skoro tri puta (sa 17,25 kW na 6,9 kW za domaćinstva).

„Neshvatljivo je da zakon, čija je osnovna svrha povećanje korišćenja OIE, zapravo ograničava domaćinstva i privredu da proizvode obnovljivu energiju“, istakao je on.

U sadašnjem zakonu su navedeni dugoročni ciljevi Srbije, vezani za korišćenje energije iz obnovljivih izvora, a to su: smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja OIE u cilju zaštite životne sredine, zatim dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata, kao i otvaranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u oblasti OIE.

„Predložene izmene i dopune su potpuno suprotne ovako definisanim ciljevima. U sadašnjoj situaciji, u kojoj uvozimo struju za podmirenje osnovnih potreba, pojava svakog prozjumera direktno smanjuje potrebe za uvozom, i pozitivno utiče na energetski bilans zemlje. Pojava kupaca-proizvođača dovela je do osnivanja velikog broja instalaterskih kompanija, povećanja zaposlenosti, povećanja prihoda od carina, PDV i ostalih naknada – na osnovu povećanog korišćenja solarne opreme“, primećuje Šćekić.

Njegova procena je da će predložena ograničenja negativno uticati na sve pozitivno što je urađeno u proteklih godinu dana, počev od pojave prvih kupaca-proizvođača u Srbiji.

„Ograničenjem kompanija na 150 kW kompanije neće moći u značajnijoj meri da umanje račune za električnu energiju, niti da se zaštite od povećanja tržišnih cena, jer im je ovim potezom praktično zabranjeno da proizvedu dovoljno električne energije za svoje potrebe. Time će najviše biti pogođene proizvodne kompanije, kao i poljoprivreda, jer su njihove potrebe za električnom energijom znatno veće od ovoga što je predloženo“, upozorava naš sagovornik.

Pored toga, on podseća da će onemogućavanje kompanija da samostalno proizvode obnovljivu električnu energiju i pokriju svoje potrebe, posebno negativno uticati na konkurentnost srpskih kompanija koje će plaćati dodatne poreze na ugljen-dioksid (CO2) prilikom izvoza svojih proizvoda u EU (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism), odnosno industriju cementa, veštačkih đubriva, gvožđa i čelika, i električne energije. Tranzicioni period primene ovog poreza kreće od 1. oktobra ove godine.

Sve informacije je Centar za unapređenje životne sredine uvrstio u dokument koji je podržalo skoro 30 udruženja i kompanija, među kojima su: Energetska zadruga Elektropionir, Energetska zadruga Sunčani krovovi, Savez energetičara, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Mladi istraživači Srbije, Centar modernih veština, Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, Transparentnost Srbija, Centar za održivi razvoj Srbije, Sunčica doo…

„Molimo poslanike da svojim uticajem spreče usvajanje člana 12 Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE, koji je zasnovan na potpuno pogrešnim premisama, i u potpunosti suprotan interesima svih domaćinstava i kompanija u Srbiji, kao i domaćim interesima u pogledu ispunjavanja međunarodnih obaveza“, zaključeno je u dokumentu Centra.