Stručnjaci predlažu nekoliko izmena SEF-a, u prvom planu korekcija ulaznog PDV-a

Digitalizacija poreskih procedura u Srbiji dobila je ozbiljan zamah uvođenjem sistema elektronskog fakturisanja (SEF), koji je ocenjen kao korak u dobrom pravcu, naročito imajući u vidu da Evropska unija tek planira da započne sličan proces kroz svoj program „VAT in the Digital Age“ (PDV u digitalnom dobu) – i to tek od 2030. godine. Ipak, iako je Srbija po ovom pitanju ispred EU, praksa pokazuje da je sistem još uvek daleko od efikasnog i prilagođenog korisnicima.

Naime, i Zakon o elektronskom fakturisanju i Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV) uspostavljaju okvir koji bi trebalo da pojednostavi i modernizuje poreske tokove.

“Međutim, kako se pokazuje u praksi, ovaj okvir u pojedinim slučajevima zapravo uvodi dodatne administrativne procedure koje opterećuju privredu, umesto da joj olakšaju poslovanje”, navodi se u analizi stručnjaka u Sivoj knjizi koju je objavio NALED.

Jedan od ključnih problema odnosi se na situacije kada nakon izdavanja računa dođe do potrebe za njegovom ispravkom – bilo zbog pogrešno unetih podataka, bilo zbog naknadnog umanjenja osnovice.

Prema aktuelnim propisima, poreski obveznik koji je izdao račun ima pravo da umanji obračunati PDV, ali pod uslovom da poseduje dokaz da je primalac usluge ili robe već izvršio korekciju svog ulaznog PDV-a. Ova pravila, iako logična sa stanovišta kontrole, u praksi stvaraju nesklad – jer za dokazivanje korekcije nije predviđen digitalni kanal u okviru SEF-a.

Drugim rečima, dok se storno računi i knjižna odobrenja za popuste šalju isključivo kroz SEF, informacija o korekciji ulaznog PDV-a, koja je ključna za validnost prethodnog postupka, mora se slati van sistema, i to putem mejla. Ovakvo rešenje stvara neujednačenost u sistemu i otvara prostor za administrativne greške i nesporazume između poreskih obveznika.

Još jedan segment koji dodatno opterećuje privrednike tiče se višestrukog evidentiranja istih dokumenata u okviru SEF-a. Na primer, u slučaju kada se obračunava popust ili se menja iznos naknade za već izvršeni promet, a primalac dobara ili usluga je ujedno i poreski dužnik, obavezan je da knjižno odobrenje (ili zaduženje) koje primi kroz SEF evidentira u dva različita modula – pojedinačnoj i zbirnoj evidenciji. U pitanju je procedura koja, prema rečima poreskih stručnjaka, značajno usporava rad i zahteva dodatne ljudske resurse.

Slična situacija nastaje i kada korisnik SEF-a vrši promet ka drugom privrednom subjektu koji nije obveznik u ovom sistemu. Tada isti dokument mora biti unet u SEF čak dva puta – što dodatno troši vreme i povećava mogućnost grešaka.

Privreda je, kako tvrde poreski savetnici, već u nekoliko navrata ukazivala na ove nedostatke, apelovala na usklađivanje propisa i predlagala tehnička unapređenja sistema kako bi se smanjio broj koraka i povećala automatizacija. Iako je Ministarstvo finansija u više navrata isticalo da prati implementaciju i analizira izazove, konkretne izmene u regulativi još nisu stupile na snagu.

U tom smislu, stručnjaci u Sivoj knjizi predlažu konkretne izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, Zakona o PDV-u, kao i pratećih podzakonskih akata, kako bi se rad sa elektronskim fakturama učinio efikasnijim i praktičnijim.

Najpre se predlaže da se kroz SEF (Sistem elektronskih faktura) omogući i izrada i slanje obaveštenja o ispravci ulaznog PDV-a. Trenutno se ovakva dokumenta šalju van sistema – putem elektronske pošte – što unosi konfuziju, povećava rizik od grešaka i stvara administrativni haos. Uvođenjem mogućnosti slanja ovakvih izjava direktno kroz SEF stvorio bi se jasan i pravno validan sled podataka, a dokumentacija bi se centralizovala na jednom mestu.

Na taj način bi se znatno olakšalo umanjenje obračunatog PDV-a na strani isporučioca, jer bi u SEF-u postojao i dokaz da je kupac već ispravio svoj prethodni PDV – što je uslov za priznavanje prava na korekciju. Predlaže se i tehničko rešenje unutar SEF-a kojim bi se, pri obradi knjižnog odobrenja, moglo označiti da je ispravka izvršena, ili da se opcija „knjižno odobrenje prihvaćeno“ automatski tumači kao potvrda ispravke odbitka.

“Dalji korak ka olakšanju poslovanja bio bi i uvođenje automatskog generisanja QR kodova na fakturama, što bi omogućilo jednostavno i brzo plaćanje putem IPS/instant plaćanja. Time bi se povećala efikasnost u naplati i smanjile greške u ručnom unosu podataka prilikom plaćanja faktura”, navode analitičari.

Još jedan važan predlog odnosi se na pojednostavljenje pravila za popunjavanje evidencija u SEF-u. Trenutno, korisnici često moraju unositi iste podatke u više modula sistema – što oduzima vreme i povećava mogućnost administrativnih propusta. Kroz odgovarajuće izmene pravilnika, sistem bi se mogao učiniti znatno intuitivnijim, a dupli unos istih podataka mogao bi biti potpuno eliminisan.

Kao ključna institucionalna promena predlaže se da Poreska uprava Republike Srbije dobije direktan pristup podacima iz SEF-a, kako bi mogla brže i preciznije pratiti tokove PDV-a. Ovakva praksa već postoji u Evropskoj uniji, gde je elektronsko fakturisanje deo PDV Direktive, a poreske uprave imaju aktivnu ulogu u kontroli i obradi podataka iz sistema.

“Ukoliko se predložene izmene usvoje, Srbija bi mogla značajno unaprediti svoj sistem elektronskog fakturisanja i učvrstiti svoju poziciju predvodnika u digitalizaciji poreske administracije u regionu”, zaključuju analitičari u 17. Sivoj knjizi.