Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu

Organizacije Tour du Valat, EuroNatur, BirdLife International i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) upozorile su danas da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozvale vlade država tog regiona, kao i drugih država koje se nalaze na selidbenim putevima ptica, da ubrzaju sprovođenje preuzetih obaveza kako bi se te nezakonite aktivnosti do 2030. godine smanjile za najmanje 50 odsto.

Kako je navedeno, milioni ptica se i dalje svake godine nezakonito ubijaju ili hvataju na području Mediterana, a ukoliko se ovakav trend nastavi, države neće ispuniti međunarodne obaveze utvrđene Rimskim strateškim planom za period 2020–2030, saopštilo je DZPPS, prenosi Beta.

Rukovodilac programa za globalne selidbene puteve u organizaciji BirdLife International Barend Van Gemerden izjavio je kako je procenjeno da se svake godine širom Mediterana nezakonito ubije ili uhvati između 11 i 36 miliona ptica selica.

„Zbog toga su se zemlje ovog regiona obavezale da će do 2030. godine smanjiti nezakonito ubijanje i hvatanje ptica za najmanje 50 odsto, u skladu sa Rimskim strateškim planom Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja i Bernskom konvencijom. Krajnje je vreme da se te obaveze pretoče u konkretne aktivnosti“, kazao je on.

Organizacije za zaštitu prirode upozorile su na nedovoljan napredak širom Mediterana, uz ocenu da je ostvareni napredak i dalje je daleko od dovoljnog, jer nema dovoljno resursa da se prošire i intenziviraju aktivnosti na zaštiti.

Izveštaj Nezakonito ubijanje ptica (IKB-3.0), koji su objavili BirdLife International i EuroNatur, ukazuje na alarmantno stanje.

„Na polovini sprovođenja Rimskog strateškog plana, 83 odsto od 46 procenjenih zemalja još nije usvojilo mere neophodne za ostvarivanje postavljenih ciljeva“, izjavila je rukovoditeljka projekta za ptice selice u organizaciji EuroNatur Justine Vansynghel.

Prema njenim rečima, ovaj jaz između preuzetih obaveza i njihove primene je zabrinjavajući i jasno pokazuje koliko još posla predstoji ako vlade zaista nameravaju da ispune ono na šta su se obavezale.

Iz DZPPS su kao primer ugroženosti naveli populaciju češljugara u Srbiji, koja je, iako ne seli na jug i prisutna je tokom cele godine, česta žrtva nezakonitih aktivnosti.

Precizirano je da je od 2017. do 2023. u Srbiji zabeleženo 254 slučaja nezakonitog hvatanja i 661 slučaj nezakonitog držanja divljih ptica, a jedna od najčešćih vrsta u otkrivenim slučajevima je pomenuti češljugar.

Po ovome su se posebno izdvojili Jablanički, Nišavski i Rasinski okrug koji se mogu označiti kao žarišta.

„Iako se Srbija još 2021. godine obavezala da će raditi na primeni Rimskog strateškog plana odnosno na iskorenjavanju nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim pticama, konkretni rezultati i dalje nisu dovoljno vidljivi. Na primer, Srbija je jedina balkanska država koja nije usvojila nacionalni akcioni plan za sprečavanje trovanja divljih životinja, uprkos razmerama ovog problema“, rekao je izvršni direktor DZPPS-a Milan Ružić.

Podsetio je na slučaja iz 2024. godine, kada je u Kikindi od posledica trovanja stradalo više od 1.000 ptica.

U međuvremenu, nakon četiri godine praćenja stanja u osam zemalja mediteranskog basena, Mreža za praćenje vodenih ptica Mediterana (Mediterranean Waterbirds Network – MWN) potvrđuje da pretnje pticama selicama i dalje opstaju i da su raznovrsne, navedeno je u saopštenju.

Među njima su lov pucanjem bez poštovanja regulativa, hvatanje ptica i zagađenje olovom. Stručnjaci smatraju da rešenja moraju biti prilagođena lokalnim okolnostima.

Rezultati praćenja koje sprovodi MWN pokazuju da se stanje razlikuje od zemlje do zemlje, a da bi mere bile delotvorne, neophodno je da odgovore na specifične okolnosti i izazove u svakoj od njih.

„Ovo je prvi put da smo prikupili i obradili podatke na usklađen način o ovom problemu“, izjavila je koordinatorka MWN-a Laura Dami.

Ukazala je da, posmatrani na nivou celog Mediterana, ovi podaci pokazuju koliko još toga treba uraditi, ali istovremeno omogućavaju lokalnim organizacijama da izrade preporuke prilagođene pojedinačnim zemljama, kako bi one ispunile svoje međunarodne obaveze.

Ipak, kako je navedeno, postoje razlozi za optimizam.

U većini zemalja na koje se problem odnosi, partnerske organizacije mreža BirdLife i MWN, kao i organizacija EuroNatur, već aktivno rade na suzbijanju nezakonitog ubijanja i hvatanja ptica.

Organizacije okupljene u okviru mreže MWN pripremaju preporuke za svaku od osam zemalja obuhvaćenih programom praćenja.

Izdvajaju se tri ključna pravca delovanja – uklanjanje zakonskih nedostataka koji omogućavaju nezakonite aktivnosti, obezbeđivanje održivog finansiranja radi unapređenja naučnog praćenja i podizanja svesti javnosti i jačanje saradnje između javnih institucija, lovaca i organizacija za zaštitu prirode.

Ove mere su od suštinskog značaja za pretvaranje međunarodnih obaveza u konkretne rezultate na terenu.

„Ptice selice tokom svog životnog ciklusa prelaze granice brojnih zemalja, zbog čega je koordinisano delovanje od ključnog značaja. Mere sprovedene u jednoj zemlji biće delotvorne samo ako se slične aktivnosti primenjuju duž celog selidbenog puta“, saopštili su iz DZPPS.