Struja i meso glavne stavke u budžetima domaćinstava

U periodu od prvog do trećeg kvartala 2024. godine prosečan godišnji rast potrošačkih cena u odnosu na isti period 2023. iznosio je 4,8 odsto.

Prvih pet proizvoda i usluga sa najvećim uticajem na rast u ovom periodu bili su: električna energija za domaćinstvo, meso, zdravstvene usluge, duvan i gorivo, sa učešćem u ukupnoj godišnjoj stopi potrošačkih cena od 42,2 odsto, navodi se u analizi Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

S druge strane, cene povrća (-5,2 odsto), čvrstih goriva (-6,2 odsto) i telefonske opreme (-9,6 odsto) bile su jedini deflatorni proizvodi u posmatranom periodu.

Prosečna godišnja stopa rasta potrošačkih cena energije u periodu od prvog do trećeg kvartala iznosila je 5,9 odsto. U četvrtom kvartalu, stručnjaci RZS-a očekuju slabljenje efekata rasta struje iz 2023. godine, ali i pad cene goriva u odnosu na drugu polovinu 2023. godine.

“Ipak, najveći doprinos ovom rastu i dalje je imala cena električne energije za domaćinstva (usled već pomenute posledice povećanja iz 2023. godine), sa godišnjim rastom u posmatranom periodu od 10,6 odsto. S druge strane, od sredine 2024. godine uticaj cena goriva i maziva za putničke automobile na ukupne potrošačke cene takođe je počeo da slabi, i to u mnogo većem stepenu nego što je slabljenje uticaja električne energije za domaćinstva”, navodi se u publikaciji Trendovi Republičkog zavoda za statistiku.

Tokom prva tri kvartala ove godine cene goriva i maziva za putničke automobile ostvarile su međugodišnji rast od 5,1 odsto. U poređenju sa istim periodom u 2023, prosečna cena benzina bila je veća čak za 10,1 dinar (5,7 odsto), a dizela za 8,8 dinara po litru (4,6 odsto). Tako je cela grupa energije učestvovala u međugodišnjoj stopi rasta ukupne inflacije (4,8 odsto) sa 18,6 odsto.

U godišnjoj stopi rasta potrošačkih cena učešće mesa iznosilo je devet odsto. U periodu od prvog do trećeg kvartala 2024. međugodišnji rast cene mesa (od 6,2 odsto prema istom periodu 2023) zadržao je ubedljivo najveći uticaj na formiranje cene hrane i, ujedno, uz rast cene električne energije imao je i najveći doprinos rastu ukupnih potrošačkih cena.

“I nakon trećeg kvartala cena mesa zadržala je, i pored smanjenja u odnosu na prvu polovinu 2024, ubedljivo najveće učešće (od 44 odsto) u ukupnoj strukturi stope rasta cena hrane i bezalkoholnih pića. Najveći uticaj na rast cene mesa i u periodu od prvog do trećeg kvartala zadržao je dalji rast cena sušenog, dimljenog i usoljenog mesa (naročito slanine i kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa) i svinjsko meso”, navodi se u analizi RZS-a.

U posmatranom periodu živinsko meso je i dalje jedina vrsta mesa sa godišnjim padom cene od 2,6 odsto u odnosu na isti period 2023.

U Srbiji svinjsko meso na prvom mestu

Kada je reč o strukturi izdataka domaćinstava prema vrsti mesa, prema podacima Evropskog statističkog zavoda (Eurostat) u potrošnji goveđeg, junećeg i telećeg mesa najveće izdatke u 2023. godini imala su domaćinstva u Albaniji, Grčkoj i Crnoj Gori, dok se na svinjsko meso najviše trošilo na Kipru, u Sloveniji i Mađarskoj.

Poljaci su najviše izdataka u Evropi imali za sušeno, dimljeno i usoljeno meso, a Maltežani za živinsko. Island je jedina zemlja sa najvećim izdacima u Evropi za jagnjeće i kozije, a najmanje za svinjsko meso.

U poređenju sa prosekom EU, Srbija je jedino po izdacima za svinjsko meso značajno iznad proseka, dok je po izdacima za ostale vrste mesa negde u granicama proseka EU.

Poskupljenja cigareta i lekova pogurali međugodišnji rast cena

U godišnjoj stopi rasta potrošačkih cena od prvog do trećeg kvartala 2024. sa 20,2 odsto učestvovale su kategorije zdravlja, alkoholnih pića i duvana, pokazuje analiza RZS-a.

Redovan rast akciza duvana iz jula koji je evidentiran tek u avgustu 2024. uslovio je godišnji rast cene duvana u periodu od prvog do trećeg kvartala za 7,8 odsto, što je za 0,4 procentna poena više u odnosu na prvo polugodište 2024, čineći samo u trećem kvartalu 60,7 odsto ukupnog međugodišnjeg rasta cene cele grupe proizvoda alkoholnih pića i duvana.

Godišnji rast cena zdravstvenih proizvoda i usluga iznosio je 7,3 odsto, i dominantno je bio generisan rastom cena lekova i medicinskih (nebolničkih) usluga, učestvujući u stopi ukupne inflacije sa 8,5 odsto, kao i nakon prvog polugodišta 2024.