Studentske demonstracije obeležile godinu, a u sledećoj nas čeka izvlačenje novca iz privrede

Goran Kovačević je predsednik Nadzornog odbora Gomex-a, kompanije koju je osnovao 1995. godine i koja je izrasla u jedan od vodećih trgovinskih lanaca u Srbiji. Sa sedištem u Zrenjaninu, Gomex je na kraju 2023. zapošljavao oko 2.450 radnika u više od 250 objekata, dok je prihod iz poslovanja dostigao 188,6 miliona evra.

Jedna od njegovih najpoznatijih odluka je da 2007. godine uđe u partnerstvo sa investicionim fondom SEAF, ali je Kovačević ipak zadržao većinsko vlasništvo. Većinski paket od 51 odsto kapitala preuzeo je 2022. godine drugi investicioni fond – CEECAT, a Kovačević je tada poručio da je ostvario svoj san o izgradnji vodećeg maloprodajnog lanca prehrambenih proizvoda na nacionalnom nivou i da će uz pomoć CEECAT Capital-a Gomex ubrzati svoj rast i imati snažniji osnov da postane jedan od lidera u svojoj industriji.

Kovačević je diplomirani pravnik, a prilikom učešća u izboru za EY Preduzetnika 2013. godine medijima je ispričao da ga trgovina nije zanimala tokom studiranja, ali da je u međuvremenu shvatio da je toliko zanimljiva da bi bio spreman da plati da bi mogao time da se bavi.

Pitali smo Gorana Kovačevića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2024. godinu?

Događaj godine

– Pad Bašara al Asada i promena režima u Siriji je događaj godine u svetu. Već smo navikli na razne vrste revolucija i „revolucija“, pa smo skloni da ih tumačimo generališući njihove uzroke, zavisno od strane koju podupiremo. Za neke su, na primer, takozvane obojene revolucije – revolucije, a za neke „revolucije“. Ovo što smo videli u Siriji, raspadanje jednog režima (koji je izgledao konsolidovan) kao kule od karata, ostanak premijera koji mirno predaje vlast, ostanak ruskih baza… sve to izgleda kao igrokaz čiji zaplet je na nivou trećerazredne komedije. Da li prisustvujemo sjajno odigranoj partiji šaha ili trećerazrednoj komediji tek ostaje da se vidi, ali svet definitivno ulazi u turbulentan period bez svetlosti na kraju tunela.

U Srbiji su godinu obeležile studentske demonstracije. Studenti su bure baruta ispod trona svakog režima. Hoće li doći do eksplozije ili će se fitilj ugasiti, to niko ne zna. I upravo ta nepredvidivost je ono što izaziva paniku i neadekvatne reakcije vlasti. Tako je bilo od Vijetnamskog rata, pa na ovamo, bez obzira na to o kojoj se vlasti radilo. Svaka vlast je tvrdila da iza studenata stoje „neke“ snage i da je njihovo da uče, a ne da dozvole da budu zavedeni. Nijedan režim se nije osvrnuo na svoje greške, a samo je onaj koga podsmešljivo nazivaju „Bravar“ (Josip Broz Tito) rekao – „studenti su u pravu“, čime je preko noći proteste pretvorio u podršku. Naši studenti su izašli na ulice dajući odušak nezadovoljstvu koje njihovi roditelji uspešno prikrivaju.

Ličnost godine

– Šta god mi mislili o novom predsedniku SAD Donaldu Trampu, svet nakon ovih američkih izbora više neće biti isti. Vreme klasičnih izbornih kampanja, plavih odela i crvenih kravata je definitivno prošlo. Nema više nepisanih pravila, nema kodeksa ponašanja, sve je dozvoljeno. Desilo se nešto slično kao kad su britanski Konzervativci vezali svoju sudbinu za Brexit računajući da se to nikada neće dogoditi, a dogodilo se. Upornim manipulisanjem biračkog tela izgleda da su oslobođeni neki duhovi, demoni koji nikako ne mogu da se vrate u bocu. Moglo bi nam se desiti da merimo vreme na pre i posle Donalda Trampa.

U Srbiji je Aleksandar Vučić čovek koji već duži period ima apsolutnu dominaciju u našem javnom životu i koji je celi svoj život posvetio borbi protiv političkih protivnika koje redovno nokautira pre i nego što uđu u ring. Čovek koji nema takmaca osim samog sebe. Ostaje samo pitanje da li će se ta enormno akumulirana vlast iskoristiti za promene koje su zaparloženoj zemlji kakva je Srbija potrebne ili će se sve završiti, kao i mnogo puta do sada, na još jednoj protraćenoj šansi i jednoj neostvarenoj ambiciji.

Poslovni potez godine

– Ilon Mask (Elon Musk) i njegov ulazak u politiku kroz apsolutnu podršku jednom kandidatu, Donaldu Trampu. To ga je učinilo najbogatijim čovekom na svetu a deonice njegovih kompanija su otišle u nebo. Američkim investitorima opasnost od kineskih proizvođača električnih automobila odjednom više ne izgleda tako strašno. Sve ovo je samo još jedan od pokazatelja međuzavisnosti biznisa i politike koju su mnogi povezivali samo za slabe, visoko korumpirane zemlje, dok je zapad gajio iluziju o odvojenosti ova dva sveta. Još jedna iluzija je razbijena.

Srbija, nažalost, nema jake igrače čiji poslovni potezi mogu da donesu dramatične promene. Domaći biznis uglavnom gleda kako bi svoje novce investirao u inostranstvo, pa su ukupne domaće investicije pale na bednih 10 odsto ukupnih ulaganja ostvarenih u Srbiji.

Promašaj godine

– Godina za nama nije bila godina nekih spektakularnih promašaja ili to bar nije jasno vidljivo. Smatram da bi se kolosalni promašaji tek mogli dogoditi, naročito vezano za ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju (AI) ili tehnološke startapove, gde je dovoljno samo da neko nagovesti neki tehnološki proboj, pa da se pojavi stampedo hazarderskih investitora, pogotovo onih koji investiraju tuđi novac. Javni dug je narastao u razmerama gde je svima jasno da nikada neće biti vraćen, ali američka berza raste kao da investitori znaju nešto što mi ne znamo ili je samo njihova pohlepa izmakla kontroli.

U Srbiji, kao što nema nekog vanserijskog poslovnog uspeha, tako nema ni nekog značajnijeg neuspeha. U privredi koja se uglavnom zasniva na vrlo tradicionalnim sektorima, kao što su građevinarstvo ili poljoprivreda, teško je napraviti veliki uspeh, ali i veliki neuspeh. Našoj zemlji očajnički treba energičan rast guran domaćom privredom. Trebaju joj mladi preduzetnici spremni na rizik i odricanje, ali izgleda da oni svoju sreću traže na nekoj drugoj strani.

Očekivanja u 2025. godini

– Kada je reč o dešavanjima u svetu, očekujem da će sledeća godina biti godina još većih turbulencija bez jasnih ishoda. Očito da se vrši veliko preraspoređivanje ekonomske snage, ali još uvek nije jasno ko će biti dobitnici ili gubitnici. Američka ekonomija će i dalje biti dominantna i pojaviće se još veći jaz u odnosu na evropske, ali nije jasno koliko je to stvarno zdravlje ekonomije, a koliko samo privid ispod kojeg stoje manji ili veći ekonomski baloni. Kina se čini glavnim dobitnikom, ali ni tu nije jasno kako će se uskladiti odnos između enormnog privatnog bogatstva i jednopartijske vlasti. Nove tehnologije dramatično potresaju svet, a promene su toliko duboke da još nismo ni svesni šta nam se događa, a kamoli da imamo neki izgrađeni pogled na način na koji ćemo se nositi sa mogućnostima koje nam nove tehnologije omogućavaju. Slikovito rečeno – vozimo prilično brzo kroz baš gustu maglu, a to nikada nije izlazilo na dobro.

U Srbiji nas, verujem, očekuje još jedna godina laganog zaostajanja za komparativnim privredama. Ne očekujem nikakve hrabre ekonomske poteze koji bi pokrenuli privredu iz letargije već, štaviše – povećano opterećivanje privrede. Država uočava probleme pada kupovne moći stanovništva i moraće da traži neki način da zaustavi taj trend. Bojim se da će posegnuti za najjednostavnijim načinom, a to je izvlačenje novca iz privrede. Ako uzmemo da će samo plaćanje kamata na kredite pojesti barem dve trećine novostvorene vrednosti i da nema i neće biti domaće akumulacije, teško je očekivati bilo kakvo značajnije poboljšavanje uslova poslovanja, a to znači da će bolji život ostati za neki naredni period.