Stvarajući veštačku inteligenciju napravili smo sebi konkurenciju

Viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović izjavio je da će privredni rast u ovoj godini biti na nivou od blizu 3,5 odsto, kao i da se očekuje njegovo dalje povećanje u narednim godinama, a da je stopa inflacije padala zaključno sa aprilom ove godine, kada je dostigla nivo od pet odsto.

Jović je svojim obraćanjem otvorio petu regionalnu konferenciju “Rizici novog doba: nova era održivosti“ koja je održana danas u hotelu Hyatt Regency u Beogradu.

„Učešće investicija iznosi 23 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a očekujemo da se ono poveća na 25 odsto kada počne realizacija projekata u vezi sa međunarodnom specijalizovanom izložbom EXPO 2027 koja se održava u Beogradu“, rekao je Jović, govoreći o rastu privrede. On je naveo da investicioni ciklus u Srbiji traje neprekidno od 2015. godine.

Ključne teme ovogodišnje konferencije, koju organizuje platforma BeRiskProtected, bile su orijentisane na to kako će se na poslovanje odraziti ubrzane promene – od razvoja veštačke inteligencije i rizika koje donosi do sve većih sajber rizika uslovljenih razvojem novih tehnologija. Veliki fokus stavljen je i na klimatske promene koje remete poslovanje, od lanca snabdevanja do ugrožavanja proizvodnje i objekata, kao i kako se sve ove promene reflektuju na mentalno zdravlje poslodavaca i zaposlenih.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji Jovan Protić istakao je da na radnike danas utiču i klimatske promene, usled prekomernih temperatura, koje su tokom prošle godine dovele do smrti blizu 19.000 zaposlenih, dok je zabeleženo više od 22 miliona povreda na radu.

On je dodao da je zbog toga jedan od osnovnih ciljeva MOR-a podrška ciljevima održivog razvoja u oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, Protić je govorio o činjenici da je više od milion ljudi prošle godine dospelo u grupu najsiromašnjih radnika na svetu. On je istakao da se ovi problemi ne dešavaju samo u inostranstvu, već i u našoj zemlji.

„U Srbiji je prošle godine identifikovano 82.000 slučajeva dečjeg rada. To znači da deca od pet do 17 godina rade u situaciji koja za njih nije pogodna ni iz ugla fizičkog ni psihičkog zdravlja. Dve trećine te dece je u poljoprivredi i rade sa roditeljima u domaćinstvima“, precizirao je Protić.

On je naveo i da su predstavnici MOR-a zato prošlu godinu proveli podižući svest u ruralnim oblastima Srbije da to može da bude štetno po decu.

„Danas je u modernom ropstvu 28 miliona ljudi, jer to tržište vredi 150 milijardi dolara godišnje i to je novac koji neko stavlja u džep zahvaljujući eksploataciji tih radnika, a među njima je i oko 160 miliona dece mlađe od 17 godina“, rekao je Jović, dodavši da „podaci pokazuju da imamo 241 milion ljudi u svetu koji su spremni da rade za manje od dva dolara dnevno. To je linija ekstremnog siromaštva“, rekao je Protić.

Odgovore na pitanje da li je veštačka inteligencija rizik ili nada, koje rizike, a koje prednosti donosi čovečanstvu, i kakve će promene doneti u modelima poslovanja, tokom ove konferencije pokušali su da daju Uroš Poluga, savetnik za primenu veštačke inteligencije pri Kancelariji za ITE u Vladi Republike Srbije, Zoran Novaković, menadžer poslovnog razvoja (Saga Beograd), Marko Simić, ekspert za AI, mašinsko učenje i robotiku (EvolveWell), kao i Vladimir Đukanović, investitor, ID Interactive design, autor knjige “Blistanje”.

Jedno od pitanja na koje su se učesnici ove diskusije vraćali nekoliko puta jeste – da li, kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, zaista govorimo o inteligenciji? Da li je AI zaista inteligencija ili nešto drugo.

„Mi prvi put u istoriji stvaramo konkurenciju sami sebi. Ako je inteligencija biće konkurencija“, rekao je Đukanović.

On je istakao da će biti strašno, ukoliko jeste inteligencija, kada se ona bude suprotstavila, kao i da su mnoga pitanja u vezi sa ovom temom još uvek kontradiktorna.

Veštačka inteligencija je naša nova realnost koja sa sobom nosi niz pitanja, ali i rizika, mahom onih koji se tiču bezbednosti. Kao i svaka velika inovacija, u zavisnosti od toga za koje se svrhe upotrebljava može biti dobra i loša stvar za budućnost sveta, neki su od zaključaka konferencije.