Stvarna lična potrošnja u Srbiji 2021. godine iznosila 53 odsto proseka EU

Stvarna individualna potrošnja u Srbiji je 2021. godine iznosila 53 odsto proseka Evropske unije, a bruto domaći proizvod (BDP) iznosio je 44 odsto proseka svih zemalja članica, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat o potrošnji u EU, zemljama u njenom okruženju i zemljama kandidatima za članstvo.

Najveću stvarnu individualnu potrošnju je i 2021. godine, sa 144 odsto evropskog proseka, imao Luksemburg. BDP ove države iznosio je čak 268 odsto proseka u EU, piše Beta.

Stvarna lična potrošnja označava svu robu i usluge koje neko domaćinstvo kupuje, ali i usluge koje pružaju neprofitne institucije ili država, poput školovanja ili zdravstva.

Iako se nivo privrednog razvoja neke zemlje najčešće izražava u BDP, stvarna individualna potrošnja je kao neutralni indikator korisna za poređenje relativnog blagostanja potrošača u pojedinim zemljama.

Prema saopštenju Eurostata, u kome su stvarna lična potrošnja i BDP u 27 članica EU označeni sa 100, individualna potrošnja u 19 članica evrozone iznosila je 104 odsto, a BDP 105 odsto.

Posle Luksemburga, najveću stvarnu individualnu potrošnju u EU imale su Nemačka i Danska sa, 120 odsto, odnosno 119 odsto. Među zemljama u okruženju EU, Norveška je imala 126 odsto proseka, a Švajcarska 119 odsto.

U Srbiji je prošle godine stvarna individualna potrošnja porasla u odnosu na 2020. godinu, kada je bila 51 odsto, a BDP je iznosio 43 odsto proseka u EU.

Među zemljama kandidatima, najveću stvarnu individualnu potrošnju ima Turska, sa 69 odsto proseka EU. U Crnoj Gori je ona 60 odsto, Severnoj Makedoniji 51 odsto, Albaniji 39 odsto i u Bosni i Hercegovini, koja je na pragu da dobije status kandidata, 41 odsto proseka EU.

BDP po stanovniku u Crnoj Gori je porastao sa 45 odsto 2020. godine na 48 odsto 2021. godine. BDP Severne Makedonije je sa 38 odsto 2020. porastao na 42 odsto u 2021. godini.

Među članicama EU na samom začelju je i dalje Bugarska sa 65 odsto prosečne individualne potrošnje i 57 odsto prosečnog evropskog BDP-a.

Od zemalja bivše Jugoslavije koje su ušle u EU, Hrvatska ima 72 odsto prosečne potrošnje i 70 odsto prosečnog BDP.

Slovenija je 2021. godine imala 90 odsto evropskog prosečnog BDP, a istovremeno 85 odsto prosečne stvarne individualne potrošnje, u čemu je jednaka sa Španijom i Češkom, a za jedan procentni poen bolja od Rumunije, Poljske i Portugala.

Po stvarnoj individualnoj potrošnji najbliže proseku u EU su Italija sa 98 odsto, Litvanija sa 97 odsto i Kipar sa 95 odsto.