Sudbina Apoteke Beograd u rukama Vlade Srbije: Na današnjoj sednici o modelu za izlazak iz krize

Apoteka Beograd nalazi se u dubokoj finansijskoj i organizacionoj krizi zbog koje je u većini objekata gotovo nemoguće pronaći osnovne lekove. Galenska proizvodnja u dve laboratorije već je stala, a predsednica sindikata “Opstanak” Jelena Šikuljak tvrdi za Biznis.rs da će se to uskoro dogoditi u svim njihovim laboratorijama.

Račun ove apotekarske ustanove, prema podacima Narodne banke Srbije, u blokadi je zbog duga od oko 305 miliona dinara (305.482.595,99), a taj iznos najvećim delom odnosi se na obaveze prema dobavljačima, neizmirene doprinose, kao i dugovanja prema zaposlenima po osnovu zarada.

Radnici u ovoj ustanovi protestuju mesecima, dok Grad Beograd kao osnivač najavljuje mogućnost koncesije, što je za zaposlene neprihvatljivo rešenje jer smatraju da je uvod u potpunu privatizaciju.

“Još uvek pravimo magistralne lekove, ali su zalihe hemikalija pri kraju. Zbog devet neisplaćenih zarada sve više zaposlenih odlazi, a apoteke se zbog toga ‘veštački’ zatvaraju”, ističe naša sagovornica.  

Kako kaže Jelena Šikuljak, već skoro dve godine zaposleni primaju po pola plate mesečno, uglavnom u iznosu manjem od minimalca, dok „Grad to nemo posmatra i nema saosećanja niti novca da ispuni makar svoje zakonske obaveze“.

“Uz to nas još tuži za izdavanje lokala u kojima radimo, što je u suprotnosti sa zakonom i logikom. Zdravstvene knjižice su overene do kraja marta, a da li će biti i nakon toga – to je u rukama osnivača. Naši računi su u blokadi već četiri meseca”, navodi Šikuljak.

Prema njenim rečima, na protestu održanom 16. januara ispred Ministarstva zdravlja pridružili su im se i građani, a osnovni zahtevi su bili da im se do 15. februara isplate sve zaostale plate, zatim stopiranje postupka koncesije i da ih ministar zdravlja Zlatibor Lončar primi na razgovor.

“Ministar nas je primio i saslušao naše predloge za rešavanje krize. Na kraju je izneo svoj predlog, koji se malo razlikovao od jednog našeg, tako da smo postigli dogovor. Taj model će biti predstavljen na sednici Vlade Srbije u četvrtak (22. januara). Ako se usvoji mi možemo da opstanemo i to bi bio kraj krize”, navodi naša sagovornica.

Kako ističe, zaposleni su imali zadatak da sastave finansijski izveštaj sa predlozima koji će resorno ministarstvo obraditi i poslati Vladi na usvajanje.

“Ta sednica je presudna u ovom trenutku, jer odlučuje da li će postojati Apoteka Beograd. Naravno da je preduslov svega da se prvo isplate sve zaostale plate i da apoteke dobiju lekove. Bez toga bojim se da neće ostati zaposlenih koji će očuvati javni interes”, napominje Šikuljak.  

Na sastanku sa ministrom je, kaže ona, bilo reči i o reprogramu dugova od marta 2025. godine, a pomoćnik ministra ih je obavestio da su im tada uplaćene i sve zaostale plate u iznosu od preko 500 miliona dinara.

“Mi smo ih obavestili da niko od zaposlenih nije dobio taj novac i zamolili ih da ispitaju šta se tačno sa tim novcem desilo”, navodi Šikuljak.

Feniks i Sofarma zainteresovani za kupovinu?

Kada je reč o najavljenom postupku koncesije, Šikuljak kaže da zaposlenima niko nije dostavio informacije o koncesiji i da je dokument koji je u decembru usvojen na sednici skupštine Grada Beograda čuvan u tajnosti i od odbornika do 15 minuta pre sednice.

“To nam govori da se nekome žuri da nas privatizuje. Pošto nije usvojen koncesioni akt na sednici skupštine, već samo Informacija, niko ne zna njegov sadržaj. Godinama se priča da nas žele kupiti Feniks i Sofarma ili njihove ćerke firme, ali ne postoji takva javna informacija. Zaposleni su protiv koncesije jer znamo da privatizacija bilo kog dela zdravstva vodi ka destabilizaciji tržišta lekova i stvaranju monopola stranih privatnih lanaca, koji će ne samo diktirati šta će i da li ići na recept, gde će biti ili ne apoteke, već i po kojim cenama će se prodavati lekovi i kojih će uopšte biti na tržištu”, ocenjuje naša sagovornica.

Ona smatra da bi se u tom slučaju izgubili magistralni i galenski lekovi vrhunskog kvaliteta, ali i apoteke u selima i predgrađu, a da će zaposleni u privatnom sektoru imati još gori položaj i plate nego sada, bez prava i zaštite.

“Naši planovi će biti usmereni na isplatu plata, stopiranje koncesije i zaštitu javnog interesa. Prvi naredni protest će se održati za nekih deset dana. Ispratićemo odluku Vlade u četvrtak i u skladu sa tim usmeriti svoje delovanje”, kaže Jelena Šikuljak i poručuje da je zaposlenima potrebna veća podrška građana i struke, jer svi zajedno treba da odbrane javni interes.