Svaka kap kiše dragocena za prolećnu setvu, voćari spremni da zaštite biljke

Nagle promene vremena retko kome odgovaraju, a poljoprivrednici su posebno oprezni kada zahladi posle dužeg toplog perioda. Usled klimatskih promena, vreme početka vegetacije kod voća se pomerilo u proseku za dve nedelje, pa biljke cvetaju ranije, što podiže rizik od štete usled mraza.

Agroanalitičar Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs kaže da je zahlađenje dobro za sve useve, a posebno je svaka kap kiše dragocena.

“Poljoprivrednici su čekali malo zahlađenje da započnu radove na prolećnoj setvi. Svi su čekali po koju kap kiše da bi mogli da zaseju kukuruz, suncokret i soju. Oni koji su pre ove promene vremena započeli prolećnu setvu sejali su u prašinu. Kada nema vlage ni dobar deo posejanih useva ne može da nikne”, objašnjava Gulan.

On dodaje da će ovo zahlađenje u aprilu dobro doći i poljoprivrednicima čiji je prosek godina 60, a trebalo bi da rade.

“Uspeh prolećne setve mnogo zavisi od vremena. Ako bude obilne kiše setva će brzo da se obavi, ali ako je i ne bude u dovoljnim količinama radovi u polju će se obaviti bez obzira na vreme, pa ćemo videti šta će i koliko da nikne. Zato kažemo da je svaka kap kiše dragocena, jer od toga zavisi i količina ovogodišnjih prinosa”, ističe naš sagovornik.

Najviše polja u prolećnoj setvi u Srbiji će zauzeti kukuruz sa oko 950.000 hektara, zatim suncokret čije je pravo vreme za setvu upravo sada. Ova ratarska kultura bi trebalo da bude posejana na oko 220.000 hektara. Po površinama na trećem mestu u Srbiji je soja koju će ratari sejati na nešto više od 200.000 hektara.

“Republički zavod za statistiku je nedavno objavio da je prošle godine rast proizvodnje u agraru bio devet odsto. Prognoza je da će ove godine biti za tri odsto manji nego lane, a to znači oko šest odsto”, navodi agroanalitičar.

Voćke najosetljivije na promene vremena

Kada je reč o voću trenutno je u većini voćarskih područja u Srbiji kajsija u fazi precvetavanja, a breskva u fazi punog cvetanja. U zavisnosti od lokaliteta ponegde počinje cvetanje trešnje, šljive, jagode. Što je cvetni pupljak otvoreniji, njegova osetljivost na hladnoću je veća. Otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju već na temperaturama od -2°C.

Međutim, prema rečima profesora voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zorana Keserovića, rano voće je već prošlo tu najosetljiviju fazu precvetavanja, ali ipak i dalje može da se desi da neke sorte izmrznu.

Keserović ističe da šteta od mraza zavisi od faze u kojoj se voće nalazi, a da je najosetljivija jabuka i da temperatura od minus tri stepena može da ošteti 80 odsto roda. Najotpornija je šljiva koja može da izdrži do minus pet stepeni.

„Ukoliko temperatura padne u minus u fazi precvetanja, na minus 3,5 stepeni najviše će nastradati trešnja. Bilo je godina kada je kajsija cvetala krajem februara i početkom marta i te godine su bile rodne. Ipak najsigurnija je antifrost zaštita koja postoji u voćnjacima jabuke i delom u voćnjacima trešnje, a mnogi imaju i sistem ubacivanja toplog vazduha. Pojavile su se i nove tehnologije zaštite voća od niskih temperatura na bazi algi, bakterija, polisaharida i alkohola, pa bi voćari trebalo da se pripreme za slučaj iznenadnog pada temperature”, isitče Keserović.

Voćari se nadaju da temperature neće ići ispod nule, tako da neće biti ugrožen ukupan rod voća.

„Ranije voćne vrste koje su već cvetale, kao što je to kod kajsije, odmakle su u razvoju i jednostavno mraz nije mogao ništa da uradi. Jedino smo imali malo kod kasnocvetnih sorti kajsija i kod neke od sorti trešnje izmrzavanja, ali s obzirom na potencijalnu rodnost to nisu neke značajnije štete. Pogotovo što očekujemo veći prinos u proizvodnji šljive, negde otprilike oko 160.000 tona više nego što je to bilo prošle godine. Značajno povećanje imaćemo kod kruške, višnje, maline i verovatno kod trešnje“, zaključio je profesor Zoran Keserović.