Svaki nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj mora da bude prijavljen

Pravilnik o evidenciji nekategorisanih ugostiteljskih objekata za smeštaj stupa na snagu 18. januara. Ovim propisom određuje se sadržina i način podnošenja prijave za nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj, nekategorisani objekat za smeštaj nautičkog i lovnog turizma, kao i sadržina i način vođenja evidencije ugostiteljskih objekata za smeštaj.

Tako će svi ugostitelji koji pružaju usluge smeštaja u nekategorisanim ugostiteljskim objektima radi evidentiranja morati da podnose prijave nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

“Ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu vrste hostel, prenoćište, konačište, botel, han, konak, etno kuća, salaš, vila, kampiralište, kamping odmorište, kamping stop…, zatim u nekategorisanom ugostiteljskom objektu za smeštaj nautičkog turizma, kao i za smeštaj lovnog turizma vrste lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba, radi evidentiranja podnosi prijavu nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi”, navodi se u pravilniku objavljenom u Službenom glasniku 10. januara.

Ugostitelj jedinici lokalne samouprave podnosi prijavu posebno za svaki nekategorisani objekat za smeštaj, u pisanoj formi ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema.

Evidenciju nekategorisanih ugostiteljskih objekata vodi jedinica lokalne samouprave preko centralnog informacionog sistema (CIS) koji sadrži sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga se vrši njihova evidencija i unose drugi podaci proistekli iz obavljanja ugostiteljske, nautičke i lovno-turističke, odnosno turističke delatnosti ili usluga u turizmu.

“Podatke o nekategorisanom ugostiteljskom objektu za smeštaj jedinica lokalne samouprave unosi u CIS na osnovu podataka iz prijave. Nakon evidentiranja nekategorisanog ugostiteljskog objekta za smeštaj, prijavu prilaže u CIS, kao skenirani dokument”, navodi se u pravilniku.

U slučaju promene podataka iz prijave ugostitelj podnosi novu, a ukoliko prestane sa pružanjem usluge smeštaja dužan je da o tome obavesti jedinicu lokalne samouprave.

“Ako u nekategorisanom ugostiteljskom objektu za smeštaj dođe do promene ugostitelja, novi ugostitelj pre početka rada u tom objektu podnosi prijavu”, navodi se u dokumentu.

Ukoliko prijava ne sadrži sve propisane podatke ili su podaci netačni jedinica lokalne samouprave ne uvodi nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj u CIS, do otklanjanja uočenih nedostataka.

Takođe, u slučaju da se prijava odnosi na objekat koji nije u funkciji ili ne postoji, jedinica lokalne samouprave ga ne uvodi u evidenciju do ispunjenja uslova, i o tome obaveštava ugostitelja.

“Ugostitelj će u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog pravilnika za svaki nekategorisani ugostiteljski objekat za smeštaj, koji je evidentiran u CIS, podneti Prijavu sa podacima koji su propisani ovim pravilnikom”, navodi se u Pravilniku.

Svi ugostiteljski objekti dužni da rade po zakonu

Komentarišući novi pravilnik, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić u razgovoru za Biznis.rs kaže da ovaj propis ne donosi neke značajne izmene, osim obaveze prijavljivanja u CIS.

On ističe da su i kategorisani i nekategorisani ugostiteljski objekti dužni da rade u skladu sa Zakonom o turizmu.

“Kada je reč o nekategorisanim objektima, tu imamo one koji su navikli da rade u sivoj zoni i ne žele da se kategorišu iz nekog razloga, a imamo i one koji ne mogu da dobiju kategorizaciju jer ne ispunjavaju osnovne uslove koje predviđa pravilnik – kvadraturu, sanitarne uslove i slično. Ipak, to što nisu kategorisani ne znači da mogu da rade ilegalno. Oni mogu da budu u procesu kategorisanja, a mogu i da rade kao nekategorisani objekti – i kao takvi su prepoznati zakonom”, ističe Seničić.

Prema njegovim rečima, nekategorisani objekti ne mogu da konkurišu za subvencije, apliciraju za kredite, niti da uđu u sistem korišćenja vaučera.

“Bez obzira na to što nisu kategorisani, oni ne mogu da rade ilegalno već moraju da budu prijavljeni kod lokalne samouprave, da doblju rešenje o obavljanju delatnosti i na osnovu tog rešenja faktički moraju da se prijave na e-turistu i da rade sve ono što rade i kategorisani objekti – prijavljivanje gostiju, plaćanje boravišne takse i tako dalje”, dodaje on.

Seničić ističe da se u Srbiji svake godine kategoriše između 500 i 1.000 objekata koji iz nekategorizovanih prelaze u kategorizovane objekte.