Sve veće interesovanje mladih za umetničke obrazovne profile

Na izbor budućeg zanimanja presudno može uticati situacija na tržištu rada, odnos ponude i potražnje. Ipak, postavlja se pitanje da li su to glavni kriterijumi koji treba da utiču na odluku šta će mladi izabrati kao buduću profesiju ili odluku treba doneti u skladu sa afinitetima i sklonostima.

U eri sveopšte digitalizacije, čini se da potreba za umetničkim profilima, koji znaju da koriste nove tehnologije, raste. I pored toga što veštačka inteligencija (AI) uveliko nalazi primenu u umetničkom svetu, ljudsku kreativnost i dalje ne može da zameni veštačka, stoga obrazovanje u umetničkim oblastima je i dalje aktuelno, može se reći, sve aktuelnije.

Potrebu na tržištu rada za umetničkim profilima prepoznala je i Srednja umetnička škola, akreditovana privatna vaspitno-obrazovna ustanova, koja postoji od 2017. godine. Prema rečima koordinatorke nastave Tanje Jovanović u ovoj srednjoj školi učenici se mogu obrazovati za profile tehničara dizajna grafike, likovnog tehničara i tehničara enterijera i industrijskih proizvoda. Zanimalo nas je da nam detaljnije objasni kakva znanja i veštine mogu da se steknu na svakom od pomenutih smerova.

„Nasmeru tehničar dizajna grafike učenici razvijaju neophodne veštine u svetu digitalizacije. Đaci svih razreda na ovom obrazovnom profilu istražuju digitalni dizajn i obučavaju se da stvaraju efikasna grafička rešenja. Ovaj obrazovni profil je namenjen onima koji žele da se bave kreiranjem vizuelnih identiteta, brendinga, ilustracije, različitih vrsta publikacija, ambalaže i grafike za dizajn proizvoda“, kaže Jovanović.

Sadruge strane smer za likovng tehničaranudi skup slikarskih crtačkih, skulptorskih veština i za rezultat daje stvaraoce umetničkih dela.

„Ovaj koncept obrazovanja namenjen je onim  učenicima koji imaju potrebu da se likovno izraze i nadograde svoju darovitost, ovladaju likovnim jezikom i tehnikama, usvoje znanja i veštine iz područja vizuelnih umetnosti“, objašnjava.

Smer tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda, prema njenim rečima, može se opisati u tri reči: funkcionalnost, ekonomičnost i estetika enterijera.

„Učenici se osposobljavaju za stvaranje idejnih i izvođačkih projekata. Obrazovni profil je uvod u funkcionalno, racionalno i estetsko oblikovanje enterijera, industrijskih proizvoda i objekata mikrourbanističke arhitekture“, kaže.

Interesovanje za umetničke smerove koji su, zapravo, koncipirani da pruže znanja i veštine primenjive u savremenom digitalnom svetu i u skladu sa potrebama na tržištu rada, sve je aktuelnije.

„Našu školu svake godine upisuje sve veći broj đaka i uspešno je završavaju. Učenicima je poznato da je znanje ono najvrednije što mogu posedovati i da im isto ne može biti oduzeto. Srednja umetnička škola kao stučna škola đake oblikuje u vrsne stvaraoce, koji već nakon završene škole imaju mogućnost građenja sopstvene karijere“, ističe Tanja Jovanović i dodaje da razvoj umetničkih talenata ne sme da stane čak ni u vanrednim stanjima (pandemija, rat, i slično).

„Periodi vanrednih stanja za mnoge delatnosti predstavljaju ograničavajući faktor, ali ne i za obavljanje  naše delatnosti.  Učinili smo dostupnim školu i za učenike iz inostranstva (kako redovne tako i vanredne) koji su se uz našu podršku uspešno prilagodili i postali deo ne samo Srednje umetničke škole, već i  Akademije Dositej, kao našeg osnivača“, konstatuje.

Kvalitet obrazovanja ogleda se u stručnosti kadra, koji treba da pored znanja, poseduje i druge veštine kako bi kvalitet nastave bio u skaldu sa zahtevima savremene pedagogije. Uspeh učenika dokaz je da kadar obavlja svoj posao na profesionalan i posvećen način.

„Svakodnevno jedni druge nadahnjujemo, trudimo se da budemo bolji i nadograđujemo znanja i sposobnosti“, kaže koordinarorka nastave u Srednjoj umetničkoj školi.

U planovima ove mlade obrazovne institucije stoji kontinuiran rast i razvoj, uz konstantno unapređenje kvaliteta znanja i obrazovanja.