Sve veće štete i sve manja predvidljivost zbog klimatskih promena

Prema podacima Sigma izveštaja grupacije Swiss Re, vrednost ekonomskih gubitaka izazvanih prirodnim nepogodama širom sveta dostigla je u 2022. godini vrednost od 275 milijardi dolara, dok je vrednost gubitaka pokrivenih osiguranjem dostigla 145 milijardi dolara.

Urednica portala Sve o osiguranju Lela Saković za Biznis.rs ukazuje i na upozorenje da bi gubici na imovini od prirodnih katastrofa usled klimatskih promena do 2040. godine mogli da porastu za više od 60 odsto. Predviđa se da bi premije morale da rastu za oko 5,3 odsto godišnje.

„Vremenske neprilike koje izazivaju štete na imovini sve su učestalije, ali postaju i nepredvidive“, ističe Lela Saković i podseća da je razlog za očekivanja da će vrednost šteta biti sve veća taj što se uticaj čoveka na klimu ne smanjuje tempom kojim bi se zaustavile promene.

Srbija se, prema USAID Climate Risk profilu, u poslednjih 40 godina najčešće suočavala sa poplavama i ekstremnim temperaturama, pa je tako suša koja je trajala 50 dana 2012 .godine napravila štetu u vrednosti od 141 milion dolara, dok su strašne poplave 2014. napravile štetu od čak dve milijarde dolara. Procenjuje se da će se Srbija i ceo Zapadni Balkan u budućnosti i dalje suočavati sa rastom temperature, češćim i dužim sušama, kao i požarima.

U kontekstu klimatskih promena, jedna od ključnih tema na globalnom nivou je rast cena premija osiguranja.

„U Srbiji se ne govori o rastu cena premija osiguranja imovine – cena je u proseku evro po kvadratu godišnje. U zemljama gde se katastrofe češće dešavaju, sa druge strane, premije su već adekvatno tome i podignute: primera radi, širom SAD su od 2021. do 2022. godine porasle za više od 12 odsto“, ističe Saković.

Skreće pažnju i na pitanje veze učestalosti nepogoda i dostupnosti polisa osiguranja.

„Što su veći rizici na nekoj teritoriji, to dovodi do pitanja smisla polise osiguranja jer u jednom trenutku rizici postaju izvesni. To je, na primer, prema pisanju američkih medija, u Floridi dovelo do toga da je samo u poslednje tri godine 12 osiguravajućih kuća zatvoreno, a da su se brojne velike svetske osiguravajuće kompanije povukle sa ovog tržišta“, objašnjava naša sagovornica.

Ako se, kako kaže, ne smanje efekti staklene bašte, klimatske promene bi mogle da dovedu do toga da čak ni osiguravajuće kompanije ne bi mogle da garantuju da će isplatiti tolike štete.

Na pitanje kako osiguravajuća društva mogu da izađu na kraj sa problemima sa kojima se ta industrija suočava zbog klimatskih promena, urednica portala Sve o osiguranju kaže da su istraživanja pokazala da je ključ u usavršavanju predikcije rizika, sprovođenju različitih klimatskih scenarija, odnosno stres testova radi procene sopstvene otpornosti, ali i isključivanju finansiranja industrija koje se baziraju na fosilnim gorivima i prljavim tehnologijama.

„Mogu i da ponude klijentima informacije i savete o rizicima pre izgradnje objekata, kako bi im pomogli da im objekti budu što otporniji na nadolazeće rizike, kao i da daju povoljnije uslove onima koji u svoje stambene objekte ugrađuju kvalitetnu preventivu protiv posledica vremenskih nepogoda“, kaže Saković.

Zaključuje da globalne analize pokazuju da bi najbolje rešenje bilo u javno-privatnom partnerstvu gde bi se osiguravačima pridružile i vlade koje bi svojim politikama i podsticajima omogućile razvijanje građevinskih standarda koji bi bili otporni na rizike koje nosi novo doba.