Svetska banka predviđa rast BDP-a Srbije od tri odsto u 2026.

Centralna Evropa i Zapadni Balkan posebno su izloženi riziku od šireg usporavanja globalne privrede, jer su snažno otvoreni prema trgovini i duboko uključeni u evropske proizvodne lance. Dodatni pritisak dolazi i od sve jače konkurencije iz Kine, koja može pogoditi industrijske izvoznike poput Poljske i Turske, navodi Svetska banka u najnovijem izveštaju o Globalnim ekonomskim izgledima.

Kada je reč o Srbiji, u izveštaju je navedeno da je rast BDP-a u 2023. godini bio 3,7 odsto, a u 2024. 3,9 procenata. Procenjeni rast u 2025. godini bio je 2,1 odsto, dok prognoze predviđaju rast od 3,0 i 3,2 odsto u 2026. odnosno 2027. godini.

Rast u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA) usporio je u 2025. godini na oko 2,4 odsto, a glavni razlog je slabija lična potrošnja. Privredi je pomoglo popuštanje globalnih finansijskih uslova – smanjile su se premije rizika na državne obveznice, a berze su rasle.

Ipak, neizvesnost oko trgovinske politike i slab rast evrozone nastavili su da pritiskaju izvoz, posebno u automobilskom sektoru Centralne Evrope i Zapadnog Balkana. Iako region nema veliku direktnu izloženost američkom tržištu, ranjiv je zbog povezanosti u lancima snabdevanja i zavisnosti od kretanja u evrozoni.

Oko 30 odsto radnih mesta u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA) izloženo je uticaju generativne veštačke inteligencije, naročito u Centralnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu. To naglašava koliko su važne prekvalifikacije, obuka na radnom mestu i inovacije koje dopunjuju ljudske veštine.

Za 2026. se očekuje da rast u regionu ostane približno isti, uz solidnu domaću tražnju koju podržavaju niža inflacija, bolji finansijski uslovi, veće korišćenje fondova EU i veća vojna potrošnja. Inflacija bi tokom 2026. trebalo postepeno da opada zahvaljujući nižim cenama sirovina, ali će u većini zemalja i dalje ostati iznad ciljeva centralnih banaka, što znači da će one biti oprezne sa snižavanjem kamatnih stopa. Iako će mnoge vlade pokušati da smanje budžetske deficite u 2026–2027, to fiskalno stezanje verovatno neće snažno zakočiti rast.

Region se suočava i sa ozbiljnim demografskim i tržišnim izazovima. Starenje stanovništva će dugoročno smanjivati potencijal rasta, jer će do 2050. odnos zavisnog i radno sposobnog stanovništva porasti na oko 63%. Produženje ili zaoštravanje rata u Ukrajini moglo bi da produži geopolitičku neizvesnost i poremeti privredu regiona. Dalje pogoršanje globalnih trgovinskih odnosa posebno bi pogodilo otvorene ekonomije Centralne Evrope i Zapadnog Balkana. Inflacija bi mogla da se zadrži duže zbog snažnog rasta plata, visokih carina i problema u lancima snabdevanja. Sa druge strane, raniji završetak aktivnih borbi u Ukrajini mogao bi da podstakne investicije u obnovu i popravi raspoloženje investitora u regionu.

Globalna ekonomija je do sada pokazala iznenađujuću otpornost uprkos rastu trgovinskih tenzija i političke neizvesnosti. Prošlogodišnji brži rast zaokružio je oporavak od recesije iz 2020, koji je bio najjači u poslednjih 60 godina, iako mnoge ranjive zemlje u razvoju i dalje zaostaju.

Ove godine se očekuje blago usporavanje globalnog rasta, delom zbog smanjenja zaliha kod firmi i jačanja efekata carina. Rast bi mogao dodatno da oslabi ako se trgovinski sukobi pojačaju ili ako se pogorša raspoloženje na finansijskim tržištima.

Zbog toga su neophodne zajedničke globalne mere za unapređenje trgovinskog okruženja, olakšavanje pristupa finansiranju i ublažavanje klimatskih rizika, uz domaće reforme koje diversifikuju trgovinu, jačaju makroekonomske politike i uklanjaju strukturne prepreke. Sve to je ključno za podsticanje privatnih investicija, održiv rast i snažno otvaranje novih radnih mesta.