Svetska banka: Stopa rasta na Zapadnom Balkanu opašće na 3,4 odsto u naredne dve godine

Privredni rast u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA) ostao je približno nepromenjen u 2024. na nivou od 3,6 odsto. Isključujući Rusku Federaciju, stopa ekonomske ekspanzije u ovoj regiji snižena je na 3,3 odsto sa 3,5 odsto zabeleženih 2023. godine, prvenstveno usled usporavanja u Turskoj i smanjenja rasta u Ukrajini, piše u novom redovnom izveštaju Svetske banke.

Privatna potrošnja bila je osnovni pokretač rasta širom regiona Evrope i Centralne Azije i delimično je nadomestila slabiju eksternu tražnju. Potrošnji su podršku pružili snažan rast realnih zarada, viši prilivi doznaka i intenzivnije zaduživanje potrošača. Eksterna tražnja ostala je slabija, što je odražavalo niske stope rasta u Evropskoj uniji i otežavalo oporavak izvoza u ovom regionu.

Inflacija je porasla. Medijalna godišnja stopa inflacije merene rastom cena na malo skočila je na pet odsto u februaru 2025. u odnosu na 3,6 odsto zabeleženih sredinom 2024. To povećanje bilo je posledica bržeg rasta cena hrane, koje sada čine polovinu ukupne stope inflacije, kao i korekcije administrativno kontrolisanih cena. Inflacija cena usluga ostala je povišena zbog snažnog rasta troškova rada.

Nedavno ubrzanje inflacije navelo je više centralnih banaka da povećaju referentne kamatne stope ili odlože njihovo dalje snižavanje.

Veća državna potrošnja na zarade, socijalna davanja, javna ulaganja i odbranu dovela je prošle godine do porasta fiskalnih deficita u oko dve trećine zemalja regije ECA. Ovi deficiti su povećani iako je prethodno bilo planirano njihovo smanjivanje.

„Iako su zemlje Evrope i Centralne Azije prošle godine uspele da očuvaju stabilan rast, održavanje tog rasta postaje sve izazovnije usled globalne neizvesnosti, geoekonomske fragmentacije i niskih stopa ekspanzije ključnih trgovinskih partnera”, rekla je Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke zadužena za region Evrope i Centralne Azije. „Da bi se na duži rok ostvarila snažnija ekonomska ekspanzija, od presudnog je značaja da zemlje ovog regiona ubrzaju strukturne reforme na domaćem terenu kojima se podstiču razvoj dinamičnijeg i inovativnog privatnog sektora, preduzetništvo i usvajanje novih tehnologija”, dodala je Basani.

Centralna Azija će verovatno ove i naredne godine poneti titulu podregiona sa najbržim rastom, iako se tokom 2025. i 2026 predviđa usporavanje rasta na 4,7 odsto, i to usled slabije ekspanzije sektora nafte u Kazahstanu, kao i smanjenja obima izvoza i normalizacije priliva doznaka. Na Južnom Kavkazu se u 2025. i 2026. predviđa prosečna stopa rasta od 3,5 odsto, što će biti posledica daljeg smanjenja efekata prelivanja iz posredovanja u trgovini i priliva radne snage i kapitala.

Očekuje se da će na rast u drugim delovima regiona uticati neizvesne trgovinske politike, povećane prepreke za trgovinu i posredni efekti prelivanja iz lanaca snabdevanja u evrozoni.

Prema projekcijama Svetske banke, stopa rasta na Zapadnom Balkanu opašće na 3,4 odsto u 2025. i 2026, dok bi Centralna Evropa trebalo da zabeleži tek minimalno povećanje, i to na 2,7 odsto.

Projekcije za Rusiju ukazuju na sniženje stope rasta na 1,3 odsto u 2025. i 2026.

Rast u Turskoj će verovatno u 2025. i 2026. ostvariti skromni oporavak do nivoa od 3,3 odsto, iako će ostati niži od svog dugoročnog trenda jer će eksterna tražnja i dalje biti slaba, ekonomsko rebalansiranje će se nastaviti.

Rast u Ukrajini će u 2025. verovatno opasti na dva odsto.

U ovom izveštaju predstavljena je i posebna analiza mogućnosti za povećanje rasta u trenutnom izazovnom globalnom okruženju, u kojoj se naglašava značaj dinamičnog privatnog sektora. Zaključuje se da bi države trebalo da ulažu više u inovacije, sprovode reforme kojima se podržavaju mlade kompanije, produbljuju finansijska tržišta i povećavaju ulaganja u istraživanje i razvoj, ali da se istovremeno i usmeravaju na usvajanje globalnih tehnologija i privlačenje stručnih znanja i kapitala.

Zemlje koje su uspešno dostigle status visokog dohotka to su učinile zahvaljujući preduzetničkoj dinamici i inovacijama i taj rast bi trebalo da održe koristeći tehnologiju, stručna znanja i kapital kako bi unapredile rast produktivnosti unutar samih kompanija.

„Inovacije i eksperimentisanje u privredi od presudnog su značaja za jačanje produktivnosti i preduslovi za ostvarivanje i zadržavanje statusa visokog dohotka”, rekao je Ivajlo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije. „Zemlje ove regije koje sada ostvaruju srednji dohodak mogu dostići visok nivo dohotka ako njihove firme budu rasle, uvodile inovacije i takmičile se na tržištu. Iako svaka zemlja mora da pronađe svoj sopstveni pristup za ponovno pokretanje rasta, podsticanje inovacija i omogućavanje preduzetničke dinamike od presudnog su značaja”, zaključio je on.

U izveštaju se zastupa stav da je, umesto u čitav sektor malih i srednjih preduzeća (MSP), potrebno ulagati u mlade i inovativne kompanije jer upravo one stvaraju nova radna mesta. Takve mere bi trebalo podržati unapređenjem pristupa izvorima finansiranja, i to naročito dugoročnom i preduzetničkom kapitalu. U ovom regionu ne postoji dovoljno finansiranja zato što su preduzetnički kapital i kapitalno finansiranje i dalje na neadekvatnom nivou razvoja.