Svetska banka: Za Srbiju optimistična očekivanja, uz pojavu određenih rizika za srednjoročne stope rasta

Ekonomski rast regiona Zapadnog Balkana biće umereno usporen u 2025. zbog slabije eksterne tražnje i ekonomske neizvesnosti koju donosi dalji razvoj globalnih trgovinskih politika što bi moglo negativno da utiče na poverenje privrede i potrošača, navodi se u projekcijama Svetske banke u danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.

Svetska banka predviđa da će ukupna stopa ekonomskog rasta Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,2 odsto u 2025, što predstavlja korekciju od 0,5 procentnih poena naniže u odnosu na prethodne projekcije. U 2026. se očekuje ubrzanje rasta na 3,5 odsto.

„Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavljaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja”, kaže Šaoćing Ju, direktorka Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan.

„S druge strane, svedoci smo povećane domaće neizvesnosti u nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana. Usporena ekonomska aktivnost u Evropskoj Uniji i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova mogli bi takođe da utiču negativno na izglede za rast ovog regiona”, zaključuje ona.

Neizvesnost na polju globalne trgovine verovatno će uticati na Zapadni Balkan prvenstveno zbog usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, što bi moglo da umanji trgovinsku razmenu dobara i usluga, kao i priliv ulaganja i doznaka.

U izveštaju se ukazuje na to da su, u periodima neizvesnosti, diverzifikacija izvora rasta i obnavljanje programa strukturnih reformi najdelotvornije strategije za očuvanje ekonomske otpornosti. Među ključnim merama su uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uključujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravljanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.

Pored toga, u zemljama Zapadnog Balkana, brže sprovođenje reformi u okviru procesa pristupanja EU – poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja „zelenih traka” radi pojednostavljenja prekogranične trgovine – moglo bi dalje unaprediti poverenje privrednika, privući ulaganja i podstaći kreiranje novih radnih mesta.

U svom izveštaju, Svetska banka naglašava i kako rast temperatura i pojava ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju, iz korena menjaju sektorske obrasce zapošljavanja u ovom regionu, što zahteva značajno prilagođavanje radne snage.

Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi kao prioritete da postave reforme svojih sistema socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, čime bi pomogle svom radno sposobnom stanovništvu da prebrodi vremenske nepogode kao što su poplave, suše i šumski požari i bude spremno za nove prilike za zapošljavanje koje donosi zelena tranzicija.

Jačanje sistema za zaštitu prihoda od rada kako bi odgovorili na udare na zaposlenost, uz veću fleksibilnost sistema socijalne zaštite, pomoglo bi da se spreči osiromašivanje pojedinaca. Uz to, prekvalifikacija radnika za „zelena” radna mesta doprinela bi da se odgovori na promenjenu tražnju za veštinama, čime bi se pospešili produktivnost i privredni rast.

Izgledi za Srbiju

Privreda Srbije ostvarila je u 2024. međugodišnji rast od 3,9 odsto, više od prethodno projektovanih 3,5 odsto, i to prvenstveno usled neočekivano dobrih rezultata sektora građevinarstva, industrije i usluga. Međutim, ozbiljna suša koja je pogodila Srbiju u leto 2024. značajno je uticala na poljoprivredu i doprinela usporavanju rasta u drugoj polovini godine, piše u izveštaju Svetske banke.

Stopa nezaposlenosti iznosila je prosečnih 8,6 odsto u 2024, a stopa zaposlenosti nastavila je da se povećava, dostigavši rekordnih 51,4 odsto od ukupnog stanovništva, uprkos marginalnom smanjenju neformalnog zapošljavanja.

Stopa siromaštva opala je u 2024. na 7,7 odsto, a predviđa se njen dalji pad, premda nešto sporijim tempom, pošto preostalo siromašno stanovništvo neretko karakteriše hronična nezaposlenost, zbog čega ono ne ostvaruje korist od ekonomskog rasta.

“Srbija ima dobar potencijal da ubrza svoju srednjoročnu stopu rasta na nivo viši od četiti odsto. Da bi se to ostvarilo, ova zemlja moraće da preduzme značajne strukturne reforme kako bi mobilisala privatni sektor i dodatno poboljšala svoje poslovno okruženje, unapredila ljudski kapital, ojačala institucije i bliže se povezala sa Zapadnim Balkanom i EU. Istovremeno, trebalo bi uložiti napore i u sprovođenje zelene i digitalne tranzicije”, istakao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Očekivana stopa rasta Srbije u narednim godinama od oko 3,5 do 4 odsto prvenstveno će biti posledica potrošnje, ali u određenoj meri i ulaganja.

Realizaciju ovog scenarija mogu ugroziti negativni rizici koji se odnose na rezultate poslovanja državnih preduzeća i efekti neizvesnosti trgovinskih politika na eksternu tražnju za izvozom iz Srbije, dok ekstremni vremenski događaji mogu značajno uticati na poljoprivredu i infrastrukturu.

Na pozitivnoj strani, očekuje se postepeno smanjenje inflacije i njeno svođenje u ciljani raspon Narodne banke Srbije. Stabilan ekonomski rast, zajedno sa ciljanom socijalnom pomoći, biće od presudnog značaja za dalje smanjenje siromaštva, zaključuju u Svetskoj banci.