Tabaković: Novim zakonom se ograničavaju kamatne stope na skoro sve kredite

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita, stambene kredite, potrošačke i gotovinske kredite, uključujući i kreditne kartice, kao i dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje.

„Novim zakonom predloženo je ograničenje kamatnih stopa koja imaju za cilj da spreče banke da naplaćuju previsoke kamatne stope, poput kamata na kreditne kartice, dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja i gotovinske kredite, kao i da u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, poput onog u 2022. i 2023. godini, taj rast bude usporen za korisnike i da im ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu“, kazala je Tabaković na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije na kojoj je obrazlagala predloge četiri zakona koje je podnela NBS, prenosi Beta.

Cilj je, kako je dodala, i da se banke podstaknu da odobravaju, a korisnici da uzimaju stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom.

„Maksimalan stopa koju smo predložili za stambene kredite je prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita uvećana za jednu četvrtinu te stope. Pri tom, uvećanje prosečne ponderisane stope će se primenjivati tek od 2028. godine, a do tada postoje dve prelazna perioda. Prvi traje tokom 2025. kada će maksimalna stopa iznositi pet procenata na sve postojeće i na novoodobrene stambene kredite sa promenjivom stopom, kao i na one odobrene sa fiksnom stopom“, kazala je guvernerka.

Ona je dodala da će drugi prelazni period važiti tokom 2026. i 2027. godine „kada će maksimalna stopa biti jednaka prosečnoj ponderisanoj stopi na postojeće stanje kredita za promenjivu stopu i novoodobrene za fiksnu stopu, uvećane za jednu petinu“.

„Smatramo da se na ovaj način obezbeđuje da ograničenje stope kredita ne dovodi u pitanje funkcionisanje tržišnih mehanizama, a da se istovremeno obezbeđuje postepeno prilagođavanje tržišnim stopama uz predviđena ograničenja“, rekla je Tabaković.

Ona je podsetila da su zbog isteka prethodne privremene mere NBS-a, a u nastojanju da se nastavi pomoć građanima Srbije, ova ograničenja već u primeni od 1. januara ove godine.

„Predložili smo i ograničenje kamatnih stopa na kreditne kartice, dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje. Za kreditne kartice će do sledeće promene referentne stope NBS-a ona iznositi 17,75 odsto, a za dozvoljeno i nedozvoljeno prekorčenje 19,75 odsto. S obzirom na prosečnu tržišnu stopu na ove proizvode, već od 1. januara je došlo do smanjenja kamatne stope na kreditne kartice za više od 4,58 procentnih poena, kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,17 procentnih poena, a kod nedozvoljenog prekoračenja za više od 6,3 procentna poena“, kazala je guvernerka.

Dodala je da je uvedeno i ograničenje koje se odnosi na gotovinske i potrošačke kredite, pa bi tako maksimalna stopa za ove kredite iznosila 14,75 odsto, dok bi efektivna stopa bila ograničena na 15,75 odsto.

„Ova ograničenja će posebno uticati na određene korisnike ovih kredita gde su kamatne stope znatno iznad prosečne stope na tržištu, poput kredita za penzionere, i uopšte manjih iznosa kredita sa veoma kratkim rokovima dospeća“, kazala je Tabaković.

Ona je podsetila da su i ove stope već u primeni.

„Jedna od ključnih novina predloženog zakona je i obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita ponude olakšice, posebno korisnicima stambenih kredita kojima banka mora da ponudi najmanje dve opcije, i to da korisnik u roku od najmanje 60 dana sam može da proda nekretninu i iz kupoprodajne cene izmiri dug prema banci i, pod dva, da prenese pravo svojine na banku čime se smatra da je izmirio dug prema banci“, objasnila je guvernerka.

Kako je istakla, na ovaj način će se sprečiti da zbog niskih cena po kojima se hipotekovane nekretnine uobičajeno prodaju u izvršnom postupku, korisnici ostaju bez stana, a da i dalje duguju banci.

Dodala je da druga zakonska unapređenja uključuju bolje i efikasnije informisanje korisnika usluga, kao i unapređenje po prigovoru i pritužbi korisnika.

Predlogom zakona o izmena i dopuna Zakona o bankama, kako je navela, želi se dodatno unapređenje te oblasti.

„Predloženim rešenjima pokušali smo da stvorimo pravne pretpostavke za unapređenje i osavremenjavanje poslovanja banaka u celini, kao i usklađivanje regulatornog i supervizorskog okvira za banke sa propisima EU“, kazala je Tabaković.

Naglasila je da se jedna od najvažnijih novina odnosi na obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS.

„Tim fondom se obezbeđuje dodatna zaštita sredstava, s obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na teret poreskih obveznika, već na one koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno na same banke“, navela je guvernerka.

Ona je rekla da se ovim predlogom zakona pojačavaju supervizorska ovlašćenja NBS-a.

„Uvedeni su i novi mehanizmi kontrole i dužnosti banke, naročito u oblasti koroprativnog upravljanja, uključujući i obavezu identifikovanja ključnih funkcija i nosilaca tih funkcija u bankama od kojih će neki biti u obavezi da pribave prethodnu saglasnost NBS-a. Predloženim rešenjima se pojačavaju i obaveze banaka u oblasti upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa međunarodnim preporukama“, kazala je Tabaković.

Govoreći o Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona NBS-a, ona je navela da je osnovni cilj zakona usmeren ka „daljem razvoju savremenih rešenja u vršenju funkcije centralne banke, kako bi bile još efikasnije u odgovoru na novine na finansijskim tržištima“.

Tabaković je istakla da je jedna od novina pravo preče kupovine NBS zlata koje je dobijeno eksploatacijom u Srbiji.

„Učvršćivanjem zakonskog prava preče kupovine zlata prirodni resursi Srbije se na najbolji način čuvaju i koriste za naše potrebe, za uvećanje deviznih rezervi, umesto da se koriste za potrebe drugih zemalja. Predloženo je da se ovo pravo ostvaruje na tržišnim principima, pa će se uzimati u obzir cena zlata na svetskom tržištu, čime se obezbeđuje poštovanje pravila konkurencije, a privredna društva koja se bave eksploatacijom zlata stavljaju se u jednak položaj“, ukazala je guvernerka.

Prema njenim rečima, tim predloženim zakonskim rešenjem se unapređuje i rad Saveta guvernera NBS-a.

„Pri izboru članova ovog Saveta vodiće se računa o postojanju znanja i iskustava u oblasti koje su u novije vreme dobile na značaju, kao što su upravljanje rizicima, usklađenost poslovanja i bezbednost IKT sistema“, rekla je Tabaković.

Navela je i da se predloženim zakom stvara i pravni osnov da NBS izdaje dinar u digitalnom obliku, ukoliko okolnosti to budu iziskivale u budućnosti, i propisuje da je to isključivo pravo centralne banke.

„Predlogom zakona se vrši i dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku“, kazala je Tabaković.

Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, navela je da su razlozi za njegovo donošenje zasnovani na potrebi za daljim unapređenjem pravnog okvira za kontrolu deviznog i menjačkog poslovanja i jačanje nadzornih ovlaščenja NBS-a, koje su 2019. vraćena od Poreske uprave u centralnu banku.

„Mogućnost izricanja ozbiljnih i odvarćajućih administrativnih kazni u postupku kontrole menjačkog poslovanja je izmena u odnosu na postojeće stanje prema kome je NBS mogla samo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovlašćenog menjača u slučaju utvrđene nepravilnosti“, rekla je guvernerka, dodajući da u praksi nisu donošene kazne adekvatne prekršajima.

Ona je objasnila da će sada NBS moći neposredno da utiče na postupanje ovlaščenog menjača, čime će doprineti dodatnoj finansijskoj disciplini u ovom segmentu pružanja finansijskih usluga.

„Ovim segmentom zakona predviđeno je ovlašćenje NBS da u postupcima kontrole neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova, odnosno kontrole kupovine ili prodaje deviza suprotno zakonu, može da izrekne novčane kazne licima koja neovlašćeno obavljaju ove poslove, kao i da pokrene postupak prinudne likvidacije, odnosno brisanje iz APR-a“, kazala je Tabaković.

Poslanici su na današnjoj sednici Odbora za finasije usvojili te predloge zakona, kao i predloge još četiri zakona koji se odnose na davanje finansijskih garancija Srbijagasu za nekolko projekata, koje je podnela Vlada Srbije.

Usvojeni su predlozi zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Intesa za izmirivanje obaveza Srbijagasa, po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, kao i zakona o davanju garancije Srbije u korist OTP banke Srbija i banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza Srbijagasa po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje primopredajnih stanica Horgoš, Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Loznica.

Takođe, usvojeni su i Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Intesa i Banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza Srbijagasa po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, kao i Predloga zakona o davanju garancije Srbije u korist Banke Poštanska štedionice za izmirivanje obaveza Srbijagasa za finansiranje razvoja distributivne mreže, uključujući merne stanice, kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih i skladišnih kapaciteta gasovoda u Srbiji.