Tabaković: Strane direktne investicije do kraja novembra 4,467 milijardi evra

U beogradskom Sava centru danas se održava drugi po redu Bankarski samit koji je, pored brojnih učesnika iz bankarskog sektora, okupio predstavnike finansijskih institucija i guvernere centralnih banaka Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.

“Bankarski sektor pokazao se kao sektor koji najbrže prihvata trendove i inovacije u oblasti održivog poslovanja. On je broj jedan kada je reč o digitalizaciji i društvenoj odgovornosti”, istakla je na otvaranju samita generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Marina Papadakis.

Ona je podsetila da je Udruženje banaka Srbije ove godine proslavilo 103 godine postojanja i najavila da će u okviru ovogodišnjeg samita UBS potpisati vrlo važan ugovor o saradnji sa Međunarodnom finansijskom korporacijom – IFC, kojim se započinje višegodišnji projekat u oblasti digitalnih i finansijskih usluga, usmeren na ceo Zapadni Balkan.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je na otvaranju da se tehnološki jaz između Evrope i Amerike ne smanjuje i da Međunarodni monetarni fond (MMF) ukazuje i na rizik od volatilnih cena akcija velikih kompanija u razvijenim ekonomijama.

Ipak, ona je podsetila da je inflacija u Srbiji u ciljanim okvirima i da je očuvana finansijska stabilnost zemlje, kao i privredni rast koji se vraća na pretpandemijske stope.

“Inflacija je u maju ušla u naš ciljani koridor od tri plus minus 1,5 procentnih poena i od tada je unutar tih granica – gde će i ostati. Kretanje inflacije omogućilo je da u junu počnemo da ublažavamo našu monetarnu politiku, ali opreznom dinamikom. Od tada smo referentnu kamatnu stopu smanjili tri puta po 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Očuvali smo i relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, kao važan stub investicionog i potrošačkog poverenja”, naglasila je Tabaković.

Guvernerka je navela da je nastavljen rekordan priliv stranih direktnih investicija u Srbiju i da one zaključno sa 30. novembrom iznose 4,467 milijardi evra, kao i da se očekuje da u ovoj godini priliv bude i viši nego u prethodnoj.

“I naše devizne rezerve su krajem oktobra iznosile rekordne 28,3 milijarde evra, što je dodatni rast od 13,6 odsto u toku ove godine. Imamo i rekordnu dinarsku štednju, koja je samo od početka prošle godine povećana za preko 80 odsto, na 180 milijardi dinara”, rekla je Jorgovanka Tabaković.

Napomenula je da su banke još krajem prošle godine u uslovima opadajuće inflacije počele da ublažavaju kreditne standarde, čime je ubrzana i kreditna aktivnost na 7,2 odsto međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi (4,9 odsto) i stanovništvu (9,2 odsto).

“Rezerve zlata smo u prethodnih dvanaest godina utrostručili, na 48 tona, a njihovo učešće u ukupnim rezervama povećali smo na 13 odsto. Ovaj podatak dodatno dobija na značaju ako znamo da je samo tokom ove godine zlato dobilo na vrednosti – gotovo 30 odsto. Zlato dobija na značaju i vrednosti u periodima globalnih turbulencija, posebno tokom geopolitičkih konflikata i perioda visoke inflacije, a poslednjih godina smo, nažalost, svedoci delovanja oba faktora”, naglasila je Tabaković.

Prema njenim rečim, svi ovi rezultati Srbiju su i zvanično uveli u grupu zemalja investicionog rejtinga.