Tekstilna industrija u Srbiji zapošljava desetinu radne snage: Inovacije donose automatizaciju

Tekstilna industrija Srbije, uključujući industriju odeće, kože i obuće, ima veoma dugu tradiciju i poznata je širom sveta. Zapošljava veliki broj radnika i nosilac je privredne aktivnosti u pojedinim okruzima u našoj zemlji.

Kako navode u Privrednoj komori Srbije (PKS), pored firmi koje uspešno sarađuju sa multinacionalnim kompanijama i specijalizovane su za doradne poslove, u ovoj sferi poslovanja ističu se i domaće firme koje su, zahvaljujući naročitom kvalitetu svojih proizvoda, postale prepoznatljivi brendovi u zemlji i regionu.

“Postojeći sporazumi o slobodnoj trgovini, sporazumi koji su u procesu pregovaranja, kao i regionalna inicijativa Otvoreni Balkan, svrstavaju Srbiju na mapu perspektivnih tržišta za širenje poslovne saradnje i dalji napredak domaće tekstilne industrije”, navela je Marija Zlatković, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS, u biltenu za prvi kvartal 2025. godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-februar 2025. godine, u odnosu na isti kvartal prethodne, industrijska proizvodnja tekstila je zabeležila smanjenje od 13 odsto, proizvodnja odevnih predmeta pad od 16,3 odsto, a proizvodnja kože i predmeta od kože pad od 22,2 odsto.

U periodu januar-mart 2025. godine, a u poređenju sa istim periodom 2024. godine, cene u proizvodnji tekstila povećane su za 6,8 odsto, u proizvodnji kože i predmeta od kože za 2,3 odsto, dok su cene u proizvodnji odevnih predmeta smanjene za 1,8 odsto.

Kada je reč o zaposlenosti, u četvrtom kvartalu 2024. godine u proizvodnji tekstila, odevnih predmeta, kože i predmeta od kože registrovano je 53.665 zaposlenih, što čini deset odsto ukupne registrovane zaposlenosti u Srbiji. U proizvodnji odevnih predmeta registrovan je najveći broj zaposlenih (30.842), što je za 2,3 odsto manje u odnosu na isti kvartal 2023. godine. U proizvodnji kože i predmeta od kože registrovano je 10.945 zaposlenih (3,1 odsto manje u odnosu na isti kvartal 2023. godine), a u proizvodnji tekstila 11.878 zaposlenih (dva odsto više).

U januaru 2025. godine prosečna zarada isplaćena u proizvodnji odevnih predmeta manja je za 35,7 odsto od prosečne zarade u našoj zemlji. Ostvaren je nominalni rast od 12,4 odsto, a u istom periodu zarade su u navedenoj oblasti realno porasle za 7,5 odsto. U proizvodnji kože i predmeta od kože zarade su manje za 31,4 odsto u odnosu na republički prosek, a u proizvodnji tekstila za 21 odsto.

U periodu januar-februar 2025. godine, izvoz tekstila, odevnih predmeta, kože i predmeta od kože iznosio je oko 246,3 miliona evra, što čini 5,3 odsto ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na isti period 2024. godine, zabeležen je pad od 7,9 odsto.

U istom periodu, uvoz je dostigao 316 miliona evra (rast od 14,6 odsto), što čini 4,9 odsto ukupnog uvoza Srbije. Pokrivenost uvoza izvozom je dostigla 77,9 odsto, što ukazuje na deficit od 69,7 miliona evra.

Najviše je izvezeno odevnih predmeta, i to u vrednosti od 117,5 miliona evra, što je 7,8 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine i pozitivnim spoljnotrgovinskim saldom (osam miliona evra). Deficit je zabeležen u proizvodnji tekstila (67,4 miliona evra), uz pokrivenost uvoza izvozom od 39,2 odsto u ovoj delatnosti.

Podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da je u četvrtom kvartalu 2024. godine u proizvodnji tekstila i odevnih predmeta ostvaren neto priliv stranih direktnih investicija, po osnovu ulaganja nerezidenata, od 6,8 miliona evra.

Kakva je poslovna klima?

Na osnovu rezultata PКS ankete o poslovnoj aktivnosti domaće privrede, oko 44,2 odsto ispitanih kompanija iz tekstilne industrije ocenjuje poslovnu klimu u prvom kvartalu 2025. godine kao nepromenjenu u odnosu na četvrti kvartal 2024. godine, dok 50 odsto smatra da je poslovni ambijent lošiji u odnosu na prethodni kvartal.

Кada je reč o očekivanjima u narednom periodu, 80,8 odsto ispitanika smatra da će poslovna klima biti nepromenjena ili bolja u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.

Oko 28,8 odsto ispitanika je izjavilo da je zabeležen nepromenjen nivo prometa u prvom tromesečju 2025. godine, dok je 46,2 odsto kompanija prijavilo pad prometa u odnosu na četvrto tromesečje 2024. godine. Raspodela je drugačija kada je reč o očekivanjima za drugi kvartal 2025. godine, pri čemu 48,1 odsto ispitanika smatra da će se promet povećati u odnosu na period januar-mart 2025. godine.

Oko 61,5 odsto kompanija iz tekstilne industrije nije menjalo nivo zaposlenosti u prvom kvartalu 2025. godine i to je jedinstven stav ove grane industrije po ovom pitanju i u pogledu očekivanja u drugom tromesečju 2025. godine (71,2 odsto).

Inovacije u tekstilnoj industriji

Braća Marjanović iz Čeneja, sa 25 godina iskustva, osnivači su startapa M.S.S. – Marjanović Sewing Systems, čiji je projekat podržao Fond za inovacionu delatnost. Naime, bave se proizvodnjom inovativnih šivaćih mašina koje automatizuju opšivanje različitih oblika u tekstilnoj industriji, koristeći mašinski vid (machine vision) za prepoznavanje objekata i veštačku inteligenciju za kontrolu kvaliteta, nudeći održiva, isplativa i visokokvalitetna rešenja.

Kako za Biznis.rs kaže direktor prodaje Srđan Marjanović, promene u tekstilnoj industriji odnose se na sve brže promene tržišnih potreba i sve izraženiju specijalizaciju proizvođača mašina.

“Industrija tekstilnih mašina oduvek je nastojala da brzo i efikasno odgovori na potrebe korisnika, ali savremeno tržište postavlja izuzetno dinamične i kompleksne zahteve. Etablirani proizvođači, koji posluju u okviru velikih sistema sa brojnim zaposlenima, često nemaju dovoljno fleksibilnosti ni brzinu reakcije da se prilagode tim promenama”, dodaje sagovornik.

Kaže da M.S.S. – Marjanović Sewing Systems, kao startap sa malim ali posvećenim timom, upravo u toj agilnosti vidi svoju konkurentsku prednost:

“Sličan pristup prepoznajemo i kod sve većeg broja proizvođača koji se fokusiraju isključivo na jednu usku oblast, poput automobilske ili namenske industrije”.

Marjanovići su razvili AOSS (Autonomous Overlock Sewing System) – CNC-kontrolisanu endlaricu (overlok), specijalizovanu za opšivanje kružnih, elipsoidnih i drugih kompleksnih geometrijskih oblika, kao što su, na primer, tekstilne pelene za višekratnu upotrebu. U praksi, ovakve oblike je teško kvalitetno obraditi klasičnim manuelnim operacijama, navodi sagovornik našeg portala.

“Koristimo mašinski vid za prepoznavanje oblika artikla, čime se omogućava automatska promena šivaćeg programa i alata u skladu sa oblikom. Paralelno razvijamo i algoritam baziran na veštačkoj inteligenciji za kontrolu kvaliteta – svaki artikal se snima, a softver identifikuje potencijalne greške u šivenju ili odstupanja u dimenzijama gotovog proizvoda”.

Prednosti koje AOSS donosi korisnicima su: eliminacija uticaja ljudskog faktora, povećanje produktivnosti, konzistentan kvalitet i tačne dimenzije gotovih proizvoda, fleksibilnost u proizvodnji različitih artikala.

Tržište za ove inovativne mašine pronašli su zahvaljujući dugogodišnjem prisustvu i angažovanju u regionu bivše Jugoslavije kroz matičnu firmu Global-Trade YU d.o.o. Prvi konkretan zahtev došao je od dugogodišnjeg saradnika, a potom su kroz detaljnu analizu potvrdili da na tržištu postoji realna potreba, kao i odgovarajući tajming i prostor za njihovo rešenje.

“U ovom trenutku svi naši globalni konkurenti se nalaze u ranim fazama razvoja, slično kao i mi, tako da na tržištu još uvek nema dominantnih, već afirmisanih kompanija. Naši budući planovi uključuju proširenje ponude – pored proizvodnje mašina, želimo da ponudimo i usluge proizvodnje tekstilnih artikala korišćenjem našeg sistema, kao i razvoj specijalizovanih verzija AOSS-a za druge podgrane tekstilne industrije”, kaže Srđan Marjanović.