Teški dani za industriju odeće nakon odlaska Benettona iz Srbije

Proizvodnja odevnih predmeta u Srbiji beleži u prošloj godini pad od 20 odsto zbog brojnih faktora među kojima su najznačajniji odlazak italijanskog Benettona, pooštravanje pravila i promena u strukturi tražnje na tržištu Evropske unije (EU), niskih plata i nedostatka radne snage.

Rezultat koji je ova grana industrije ostvarila u 2025. godini najslabiji je u poslednjoj dekadi, a toliko veliki procenutalni pad nije zabeležila nijedna druga grana industrije u istom periodu.

Proizvodnja u prošloj godini vredela je 80 odsto proizvodnje u godini ranije, a ovaj pad samo je najekstremniji izraz trenda koji traje unazad nekoliko godina, potvrđuju podaci koje je Privredna komora Srbije (PKS) pripremila za portal Biznis.rs.

Odluka o odlasku italijanskog Benettona doneta je početkom prošle godine posle 14 godina poslovanja u Srbiji zbog globalnih problema u poslovanju i nagomilanih gubitaka a skoro 900 ljudi u fabrici u Nišu ostalo je bez posla.

Zatvaranje fabrike nije bilo u vezi isključivo sa poslovanjem u Srbiji, ali je imalo direktan uticaj na smanjenje domaćih proizvodnih kapaciteta i ukupne industrijske proizvodnje u ovom segmentu, kaže za Biznis.rs Katarina Momčilović Matić, viši savetnik Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS o odlasku jednog od većih investitora u ovom sektoru.

Dodatno, smanjena tražnja sa EU tržišta značajno je uticala na pad proizvodnje. Potrošači u EU postaju sve ekološki osvešćeniji, što dovodi do smanjenja potrošnje proizvoda brze mode i većeg okretanja ka održivoj, dugotrajnijoj i kvalitetnijoj odeći. Kako je veliki deo domaće proizvodnje odevnih predmeta vezan upravo za izvoz i saradnju sa brendovima iz segmenta brze mode, ovaj trend se direktno reflektovao na obim narudžbina.

„Važan faktor predstavlja i cenovni aspekt izvoza. Naime, cene odevnih predmeta na izvoznim tržištima su tokom 2025. godine u velikoj meri ostale na nivou iz prethodne, bez značajnijeg rasta koji bi kompenzovao povećane troškove proizvodnje. U takvim okolnostima, i pored nominalno stabilnih cena, vrednost izvoza je pod pritiskom, jer proizvođači nisu mogli da kroz cene nadomeste rast troškova rada, energije i inputa, što je dodatno uticalo na smanjenje obima proizvodnje“, objašnjava sagovornica.

Jasno je da ako konkurenciju sa Kinom nije mogao da izdrži jedan Benetton, na to nisu spremni ni mnogo manji i lokalni igrači. Slični trendovi zabeleženi su i u drugim zemlјama regiona, što ukazuje da se tekstilno-odevna industrija suočava sa procesom restrukturiranja i smanjenja obima poslovanja, što se odražava i na nivo industrijske proizvodnje.

Podaci za prethodne godine pokazuju da je sektor odevne industrije u Srbiji već duži niz godina izložen oscilacijama, pri čemu je nakon postpandemijskog oporavka u 2021. i delimično 2022. godini, u naredne dve godine došlo do usporavanja rasta a zatim i pada proizvodnje. Taj trend je dodatno intenziviran tokom prošle godine.

Prema oceni Momčilović Matić, aktuelni pad nije samo privremen već ukazuje na trend restrukturiranja sektora, u kome će deo tradicionalne proizvodnje nastaviti da se smanjuje, dok se očekuje postepeno jačanje proizvodnje sa višom dodatom vrednošću, održivih i specijalizovanih proizvoda, kao i drugačijih poslovnih modela.

Niske plate ne privlače radnike

Proizvođači odevnih predmeta u Srbiji suočavaju se sa nizom izazova koji značajno utiču na njihovu konkurentnost i mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Jedan od ključnih problema je izražen nedostatak kvalifikovane radne snage, naročito u operativnim zanimanjima, što ograničava kapacitete proizvodnje i otežava odgovor na zahteve kupaca u pogledu rokova i fleksibilnosti. Ovaj problem dodatno je pojačan starenjem radne snage i nedovoljnim interesovanjem mladih za zapošljavanje u ovom sektoru.

Zarade u ovoj delatnosti su 36 odsto ispod republičkog proseka, a radni uslovi često nedovolјno unapređeni, što otežava zadržavanje i privlačenje radne snage i direktno utiče na produktivnost. Istovremeno, pad tražnje, smanjeni izvoz i rast uvoza dovode do manjeg obima porudžbina i manja je potražnja za proizvodima proizvedenim u Srbiji.

Dodatni problem predstavlјa visoka zavisnost od uvoznih sirovina (tkanine, prediva), jer domaća sirovinska baza nije razvijena, što povećava troškove i smanjuje konkurentnost domaćih proizvoda.

„Proizvođači iz zemalјa sa nižim troškovima rada, na primer Turska i azijske zemlјe, mogu da ponude niže cene i brže isporuke, što otežava domaćim kompanijama da se takmiče, posebno na velikim evropskim i svetskim tržištima. Uz to, iako postoje obrazovni programi, privlačenje mladih u odgovarajuća zanimanja ostaje izazov zbog slabije privlačnosti tih poslova i nižih plata. To dovodi do nedostatka radnika sa potrebnim veštinama. Mnogo malih i srednjih preduzeća još uvek radi sa zastarelom opremom i proizvodnim procesima, što smanjuje efikasnost i povećava troškove“, kaže Momčilović Matić.

Uz to, prisutna je i jaka konkurencija na globalnom nivou, kako od velikih proizvođača sa visokim stepenom automatizacije, tako i od regionalnih konkurenata koji brže prilagođavaju proizvodne procese zahtevima tržišta.

Dodatni izazov predstavljaju nove i sve zahtevnije regulative EU, koje se odnose na održivost, ekološke standarde, transparentnost lanca snabdevanja i dizajn proizvoda. Proizvođači koji žele da zadrže ili prošire prisustvo na EU tržištu moraju da se prilagode ovim pravilima, uključujući i zahteve koji proističu iz Uredbe o ekološkom dizajnu održivih proizvoda (ESPR), što zahteva dodatna ulaganja i organizacione promene.

„Ovi izazovi mogu se prevazići kroz sveobuhvatnu modernizaciju sektora. Veća proizvodnja i konkurentnost mogu se postići ulaganjima u automatizaciju i savremenu opremu, čime se smanjuje zavisnost od manuelnog rada i povećava produktivnost. Paralelno s tim, neophodno je sistematsko ulaganje u prekvalifikaciju i usavršavanje radnika. Digitalizacija proizvodnih i poslovnih procesa dodatno doprinosi većoj efikasnosti, boljem planiranju i bržem prilagođavanju promenama na tržištu“, smatra Momčilović Matić.

Srbija može iskoristiti svoje prednosti

Kratkoročno, tokom ove i naredne godine, može se očekivati nastavak pritisaka na obim proizvodnje, pre svega zbog i dalje smanjene tražnje iz segmenta brze mode, snažne međunarodne konkurencije i potrebe proizvođača da se prilagode novim pravilima EU.

Efekti odlaska pojedinih velikih investitora i racionalizacije proizvodnje kod međunarodnih brendova i dalje će biti prisutni, što znači da se brz povratak na ranije nivoe proizvodnje ne može očekivati u svim segmentima, ocenjuje viša savetnica PKS.

Međutim, u srednjem roku, perspektiva industrije postaje znatno povoljnija za one proizvođače koji uspeju da sprovedu modernizaciju i tehnološko unapređenje proizvodnje.

„Očekuje se postepeni prelazak sa modela masovne, cenovno osetljive konfekcije ka proizvodima sa većom dodatom vrednošću, manjim serijama, fleksibilnijom proizvodnjom i većim stepenom održivosti. U tom kontekstu, blizina tržišta EU, kraći rokovi isporuke i mogućnost ‘nearshoring’ modela predstavljaju komparativnu prednost Srbije u odnosu na udaljena tržišta Azije i Afrike“, smatra ona.

Dodatni impuls razvoju sektora može doći kroz digitalizaciju, automatizaciju i ulaganja u veštine radne snage, čime se smanjuje zavisnost od nedostatka kvalifikovanih radnika i povećava ukupna produktivnost. U tom procesu važnu ulogu ima Privredna komora Srbije i Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće, koje aktivno radi na informisanju i pripremi domaćih tekstilnih kompanija za zahteve koji proističu iz novih regulativa EU.

Tako su, u saradnji sa švajcarskim partnerima kroz SIPPO program, organizovane tematske radionice posvećene održivosti i regulatornim obavezama, kreiran je alat za samoprocenu spremnosti kompanija za uvođenje digitalnog pasoša proizvoda, kao i Vodič za izvoz održivog tekstila u EU, koji sadrži konkretne informacije o novim EU propisima i njihovom uticaju na domaće proizvođače.

Generalno gledano, tekstilna industrija se godinama suočava sa problemom niske produktivnosti kao i problemom niskih bruto i neto zarada koji su uzročno-posledično povezani.

Na opterećenje proizvodnje u tekućoj godini svakako su uticali i i dalje visoka inflacija, viši troškovi proizvodnje, kao i manja tražnja u državama vodećim spoljnotrgovinskim partnerima (EU, Nemačka, Italija i dr.). Izvoz u inostranstvo će i u narednom periodu biti pred velikim izazovima i zato otvaranje novih tržišta i smanjivanje zavisnosti od postojećih treba da predstavlja jedan do prioriteta u narednom periodu, smatra Katarina Momčilović Matić.

Izvoz takođe opada

Odevni predmeti predstavlјaju jednu od najznačajnijih grupa u okviru tekstilno-odevnog sektora Srbije, sa izvozom koji je u 2025. godini iznosio 703 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto ukupnog izvoza zemlјe. Ipak, međugodišnje smanjenje za 8,5 odsto ukazuje na umereno usporavanje u poređenju sa prethodnim godinama. Izvoz u periodu januar-novembar 2025. godine iznosio je 625 miliona evra, što je pad od devet odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je izvoz odeće tokom poslednje decenije generalno imao rastući trend, sa periodičnim fluktuacijama. Na primer, nakon krizne 2020. godine kada je došlo do pada zbog globalnih ekonomskih uslova, sektor se oporavio u periodu od 2021. do 2023, dostižući maksimum od 823 miliona evra u 2023. godini. Međutim, naredne dve godine beleži se blago usporavanje, što je u skladu sa globalnim ekonomskim kretanjima, rastom troškova proizvodnje i jakom međunarodnom konkurencijom.

Ukupan trend pokazuje da sektor i dalјe ima potencijal za održavanje i razvoj izvoznih aktivnosti, ali da se kompanije moraju prilagoditi dinamici tržišta, unapređivati produktivnost i tražiti konkurentne prednosti kroz povećanje dodate vrednosti proizvoda, kaže Katarina Momčilović Matić.