Tim MMF-a: Ekonomija Srbije dobro pozicionirana za nastavak rasta kada se ublaže privremeni šokovi

Tim MMF-a i vlasti Srbije postigli su sporazum na nivou tima o drugoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) Fonda, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.

U saopštenjima za medije na kraju misije MMF-a izneti su preliminarni nalazi nakon posete Srbiji. Kako je napomenuto, stavovi izraženi u ovoj izjavi su stavovi tima MMF-a koji je boravio u našoj zemlji i ne predstavljaju nužno stavove Izvršnog odbora MMF-a.

Tim Međunarodnog monetarnog fonda, na čelu sa Anet Kjobe, posetio je Beograd u periodu od 22. do 30. oktobra.

“Privredni rast je usporio s obzirom na to da ekonomija oseća efekte globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Slabi poljoprivredni prinosi su ponovo podstakli pritiske na cene hrane, ali je ukupna inflacija opala u septembru, što je posledica privremenih ograničenja cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine”, piše na početku saopštenja.

Ipak, napominje se da je zahvaljujući makroekonomskoj rezilijentnosti, ekonomija Srbije je dobro pozicionirana za nastavak rasta kada se ublaže privremeni šokovi. Potrošnju domaćinstava još uvek podržavaju dalja povećanja raspoloživih prihoda, bankarski sektor je rezilijentan, devizne rezerve su na visokom nivou i javni dug je nizak.

“Vlasti su i dalje čvrste u nameri da zadrže fiskalni deficit ispod granice od 3,0 procenta BDP-a tokom 2025-27. godine i da poštuju posebna fiskalna pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama”, napominje tim MMF-a.

Instrument PCI podržava vlasti Srbije u naporima da ostvare napredak u realizaciji fiskalno-strukturnih reformi i reformi energetskog sektora.

 “Privredna aktivnost je usporila u uslovima spoljnih i domaćih izazova. Očekuje se da će rast u 2025. iznositi 2,1 procenat, što je posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje. Nakon privremenog probijanja gornje granice ciljanog koridora NBS-a zbog većih cena hrane prouzrokovanih nižim prinosima, ukupna inflacija je opala na 2,9 procenata u septembru, zahvaljujući ograničenjima cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine”, piše u saopštenju.

Dalje, očekivanje je da će se rast vratiti na nivo od 3,0 procenta u 2026. godini na osnovu kontinuiranih povećanja raspoloživog dohotka domaćinstava, povoljnih kreditnih uslova, novih prerađivačkih izvoznih kapaciteta i razrešenja neizvesnosti u pogledu snabdevanja energijom u vezi sa NIS-om.

Inflacija će verovatno zabeležiti umeren rast u 2026. godini. Očekuje se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati na oko šest procenata BDP-a, nakon čega bi trebalo da usledi njegov pad, a devizne rezerve bi trebalo da ostanu na solidnim nivoima.

Rizici po projekcije su na negativnoj strani, kažu u MMF-u. Prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Rizike ublažavaju značajni fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, rezilijentan bankarski sektor i umeren javni dug.

Navodi se da je održavanje oprezne makroekonomske politike od ključne važnosti za očuvanje kredibiliteta, kao i prostora u pogledu politike za reagovanje na šokove. Ograničenje fiskalnih deficita na nivou od 3,0 procenta BDP-a—čime se uspostavlja odgovarajuća ravnoteža između potreba tekuće potrošnje i investicija—predstavlja suštinsko sidro politike.

Ističe se da su vlasti takođe opredeljene za unapređenje fiskalne transparentnosti i ostvaruju dobar napredak ka izradi prvog izveštaja Srbije o poreskim rashodima, sprovođenju aktuarske studije o penzionom sistemu, i objavljivanju dodatnih fiskalnih podataka o mineralnim resursima, državnim preduzećima (DP), i lokalnim finansijama.

“Reforme energetskog sektora napreduju, ali su potrebni dodatni napori da bi se obezbedila finansijska održivost i operativna efikasnost energetskih DP. Srbija sprovodi različite ključne energetske investicije, i s obzirom na znatne potrebe sektora za finansiranjem, davanje prioriteta najisplativijim projektima biće presudno za unapređenje kako ekonomskih rezultata, tako i energetske bezbednosti”, zaključio je tim MMF-a, uz napomenu da se pozdravlja najavljeno ukidanje ograničenja cena i trgovačkih marži do kraja februara, u skladu sa planom.