Trećina građana Srbije ima poteškoće da “sastavi kraj s krajem”

Najnoviji izveštaj Eurostata pokazuje da se u 2024. godini 17,4 odsto stanovnika Evropske unije smatralo “subjektivno siromašnima”, dok je u Srbiji taj udeo iznosio 34 odsto.

Iako to znači da se trećina građana i dalje oseća finansijski ugroženo, Srbija je u poslednjih deset godina gotovo prepolovila stopu subjektivnog siromaštva – sa 64,6 odsto u 2014. na 34 odsto u 2024. godini, što je među najboljim rezultatima u Evropi, pokazuje analiza Ivana Nikolića, naučnog saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, objavljena u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Stopa subjektivnog siromaštva je statistički pokazatelj koji meri kako pojedinci percipiraju vlastitu finansijsku i materijalnu situaciju, a izračunava se iz anketa i statističkih podataka o prihodima i životnom standardu u svim članicama EU, EFTA-e, kao i zemljama kandidatima za članstvo.

“Metodološki, indikator subjektivnog siromaštva je razvijen sa idejom da dopuni dobro poznate i tradicionalne pokazatelje siromaštva, kao što su: rizik od siromaštva, ozbiljna materijalna i društvena deprivacija, broj ljudi koji žive u kvazi-domaćinstvima bez zaposlenih, i slično. Subjektivno siromaštvo je koncept razvijen na osnovu godišnje varijable iz EU-SILC13 istraživanja ‘Sposobnost da se sastavi kraj sa krajem’„, navodi Nikolić.

Za razliku od mere relativnog siromaštva, indikatora stope rizika od siromaštva (koji se izračunava na osnovu rangiranja prihoda domaćinstava na nacionalnom nivou), cilj subjektivnog siromaštva je da proceni percepciju ispitanika o poteškoćama sa kojima se njihovo domaćinstvo suočava u sastavljanju kraja s krajem.

Grčka u vrhu, Srbija na 30. mestu

Među evropskim zemljama, Grčka je lane imala daleko najvišu stopu ljudi koji sebe subjektivno doživljavaju kao siromašne – 66 odsto. Na drugom kraju lestvice, najniže stope zabeležene su u Nemačkoj i Holandiji (po 7,3 odsto). Za celu EU prosek je 17,4 odsto, dok je u 20 zemalja evrozone prosek neznatno viši – 17,6 odsto.

Na lestvici 35 zemalja Srbija je zauzela 30. mesto, sa 34 odsto ljudi koji misle da su siromašni. Pored Grčke, Bugarska je još jedna zemlja EU čije stanovništvo i dalje subjektivno sebe doživljava kao siromašnije od Srbije.

“U prethodnoj deceniji, od 2014. stopa subjektivnog siromaštva u Srbiji je gotovo prepolovljena (redukovana je za 30,6 procentnih poena). To je uz Hrvatsku, Mađarsku, Letoniju i Bugarsku najbolji rezultat u evropskim okvirima. Zanimljivo da se dinamički posmatrano subjektivno siromaštvo u Srbiji redukuje u dugom roku sličnim intenzitetom kao u Bugarskoj”, ukazuje Ivan Nikolić u analizi MAT-a.

Kako navodi, u neku ruku je to i očekivano, s obzirom na to da su ove dve zemlje uporedive i po kretanju prosečnih zarada.

Kada se posmatraju različite starosne grupe u EU, u 2024. godini stopa subjektivnog siromaštva bila je najviša među mlađima od 18 godina i iznosila je 20 odsto. Među osobama u dobi od 18 do 64 godine njih 17,3 odsto se smatralo siromašnima, dok je to bio slučaj kod 14,9 odsto ljudi starijih od 65 godina.

U Srbiji je taj odnos sasvim drugačiji. Najniža stopa subjektivnog siromaštva od 31,5 odsto registrovana je u najmlađoj populaciji (mlađima od 18 godina). U starosnoj grupi starijoj od 65 godina ona iznosi 38,7 odsto, dok je između njih radno aktivno stanovništvo od 18-64 godine gde se tačno trećina smatra siromašnima.

“Na brzi pad subjektivnog siromaštva u Srbiji uticala je kombinacija snažnog rasta raspoloživog dohotka (znatno brži nominalni rast plata i penzija od inflacije), smanjenja nezaposlenosti i izdašne državne pomoći tokom pandemije. Srbija je imala kontinuiran ekonomski rast u posmatranom periodu, uz rekordna strana direktna ulaganja. Ovo je stvaralo nova radna mesta, povećavalo poreske prihode države i podsticalo potrošnju. Iako Srbija nije članica EU, ovi mehanizmi su delovali sinergijski i omogućili su brže poboljšanje percepcije ekonomske dobrobiti kod građana nego što je to bio slučaj u mnogim drugim zemljama”, ocenjuje Nikolić.

Autor analize zaključuje da nema sumnje da je Srbija prethodnih godina zabeležila izuzetan napredak po ovom pitanju, ali da „subjektivno siromaštvo“ od 34 odsto i dalje pokazuje da trećina stanovništva percipira svoju finansijsku situaciju kao tešku, što je istovremeno i imperativ za nastavak odgovorne, koordinisane i efikasne ekonomske politike usmerene na dalje podizanje životnog standarda građana.