Trgovci počeli sa označavanjem proizvoda koji sadrže palmino ulje

Pojedini trgovinski lanci u Srbiji počeli su na rafovima svojih prodavnica da obeležavaju proizvode koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti. Iako je krajnji rok za jasno označavanje 1. avgust, očigledno se trgovci već polako pripremaju za primenu zakonske regultive.

Vlada Srbije je krajem maja donela Uredbu o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti, kojom se utvrđuju pakovanje, deklarisanje, reklamiranje i postupak označavanja.

Po svemu sudeći potrošači će ubuduće sve češće viđati proizvode obeležene trouglom žute boje koji u sredini sadrži znak uzvika crvene boje, uz natpis – „nije 100 odsto mlečni proizvod, sadrži palmino ulje, odnosno druga biljna ulja“. I to će važiti za sve proizvode od mleka kao što su sir, surutka, pavlaka, pasterizovano mleko, proteini mleka, maslac, ali i za pekarske i poslastičarske proizvode poput punjenog peciva, bureka, pita, lisnatog testa i kolača. Takođe, važiće za različite margarinske i druge namaze i njihove srodne proizvode. Svi oni moraće da imaju jasnu oznaku ukoliko sadrže palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti sa mlečnom komponentom.

Pored trgovinskih lanaca ovu obavezu imaće i objekti javne ishrane, poput ugostiteljskih objekata – restorana, pekara, picerija i brze hrane. Među ovim objektima su i kantine, ketering, bolnice, dečiji vrtići, socijalne ustanove i drugi objekti u okviru čije delatnosti se hrana priprema i isporučuje krajnjem potrošaču.

Sve informacije moraju da budu dostupne na ambalaži, etiketi, omotu, katalogu, brošuri, meniju ili na bilo kojem drugom mestu, uključujući i sredstva savremene tehnologije ili verbalne komunikacije.

U prometu na malo, uključujući i objekte javne ishrane, subjekt u poslovanju dužan je da ove informacije učini dostupnim krajnjem potrošaču na način da budu lako uočljive, jasno čitljive i neizbrisive.

“Na proizvodima koji nisu proizvodi od mleka, uključujući i proizvode bez mlečne komponente, nije dozvoljeno navođenje, oglašavanje i reklamiranje marketinških navoda koji se koriste za proizvode od mleka, kao što su: sir, biljni sir, analog sira, tip sira, stil, inspirisano, ‘a la’ ili sličnih navoda, odnosno nije dozvoljeno korišćenje izgleda i oblika proizvoda od mleka, uzimajući u obzir sve informacije navedene na deklaraciji, kao i prezentaciju proizvoda koji mogu da dovedu krajnjeg potrošača u zabludu da je u pitanju proizvod od mleka”, navodi se u pomenutoj uredbi objavljenoj u Službenom glasniku.

Osim toga, pravno lice i preduzetnik koji je odgovoran za promet na veliko, promet na malo, uvoz, prodaju na daljinu, u automatima za hranu i poslovanje u objektima javne ishrane dužan je da temperaturu u rashladnim vitrinama, održava na temperaturi od 0°C do 7°C za proizvode palminog ulja, odnosno drugog biljnog ulja za koje je propisan određeni temperaturni režim prilikom skladištenja, transporta i izlaganja.

Takođe, on ima obavezu da izlaže proizvode palminog ulja, odnosno drugog biljnog ulja odvojeno od proizvoda od mleka u maloprodajnom objektu, jasno razdvojeno u rashladnim vitrinama, na policama, odnosno drugim mestima gde su vizuelno dostupni krajnjem potrošaču.

Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne od 300.000 do tri miliona dinara za pravna lica, odnosno od 250.000 do 500.000 dinara za preduzetnike.

Da li će se razlikovati i cene?

Donošenje regulative kao dopune za obeležavanje, deklarisanje i reklamiranje prehrambenih proizvoda treba da doprinese tome da potrošači imaju potpuniju informaciju o proizvodu koji kupuju i konzumiraju, kaže u razgovoru za Biznis.rs sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović.

On podseća da postoje različite grupe potrošača – od odraslih, trudnica, dece, pa do sportista dijabetičara ili starijih osoba – koji moraju precizno da budu informisani. Sa druge strane, naglašava da će jasno označavanje biti značajno i kada je reč o ceni proizvoda.

“Postoje manje vredni proizvodi i njihova cena bi trebalo da bude niža, tako da je obeležavanje i deklarisanje veoma bitna stvar”, dodaje naš sagovornik.

Primena ove regulative, kako kaže, odnosiće se na sve prehrambene proizvode koji nisu precizno definisani, a najviše se odnosi na animalne proizvode koji se dobijaju preradom mesa i mleka.

“Tehnologija i proizvodnja hrane je oblast koja veoma brzo napreduje i veoma često se primenjuju nova saznanja, inovacije, oprema, recepture. O štetnosti proizvoda koji sadrže navedene sirovine (palmino i druga biljna ulja i masti sa mlečnom koponentom) raspravlja se u najvišim naučnim krugovima. Poenta je da na ambalaži mora da piše veoma precizno šta proizvod sadrži, a potrošač treba da donese odluku da li će ga konzumirati“, ističe Budimović.

Kako napominje, na društvenim mrežama se mogu naći veoma različiti komentari, a među njima ima i onih koji nisu dovoljno stručni.

“Sigurno je da treba konzumirati proizvode koji sadrže što manje dodatih materija i pomoćnih sirovina koje nisu neophodne za proizvodnju tih proizvoda”, dodaje on.