Tri ključne tačke za ekonomsko osnaživanje mladih žena u Srbiji

Ekonomsko osnaživanje mladih žena u Srbiji izazovno je na više polja. Žene se i dalje suočavaju sa duboko ukorenjenim strukturnim nejednakostima na tržištu rada – nižim stopama zaposlenosti i manjim zaradama.

Posebno zabrinjavajuć je podatak da je među mladima rodni jaz još izraženiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), stopa zaposlenosti mladih žena iznosi 37,3 odsto, dok je kod mladih muškaraca 49,1 odsto.

Razlike su primetne i kod zarada, gde žene u proseku zarađuju 14 odsto manje u odnosu na muškarce. Regionalne razlike su takođe istaknute, te je primetno da u Beogradskom regionu stopa zaposlenosti žena iznosi 51,7 odsto, što je znatno više u odnosu na ostale, manje razvijene oblasti.

“Veliki broj mladih žena ostaje van tržišta rada u periodu formiranja porodice, što dodatno slabi njihov ekonomski i društveni položaj. Sve to ukazuje da je neophodna sveobuhvatna i sistemska podrška kako bi žene imale jednake šanse, kako na tržištu rada, tako i u društvu”, kaže za Biznis.rs Milica Dolašević, menadžerka projekta „Ekonomski snažne!” Instituta za razvoj i inovacije (IRI).

Reč je o projektu koji se realizuje drugu godinu zaredom, a koji koji mladim ženama pruža podršku za pokretanje i unapređenje sopstvenog biznisa. Inače, Institut za razvoj i inovacije stavlja fokus na marginalizovane društvene grupe, pre svega žene i mlade. Do sada je sproveo više od deset projekata usmerenih na unapređenje njihovog položaja na tržištu rada.

“Obuke za mlade žene koje pružamo pokazale su da postoji veliko interesovanje, kao i da ono raste, na šta ukazuje uvećani broj prijava u 2025. godini u odnosu na prethodnu 2024. Više od 60 učesnica starosti od 18 do 30 godina drugu godinu zaredom dobile su priliku da unaprede svoja znanja iz oblasti preduzetništva, grafičkog dizajna i marketinga i da dobiju direktnu podršku u osnivanju ili daljem razvoju svog biznisa”, navodi naša sagovornica.

Dodaje da povratne informacije mladih žena ukazuju na to da one u programima ovakvog tipa prepoznaju priliku da steknu praktična znanja, konkretne veštine i dobiju mentorsku podršku koja ima dugoročni efekat, za razliku od situacija kada isključivo imaju finansijske podsticaje sa često kratkoročnim dometom.

“Najveća prednost za učesnice je to što dobijaju jasne smernice kako da razviju poslovnu ideju, naprave prve korake i počnu da razmišljaju kao preduzetnice. Žene koje već imaju pokrenut biznis ističu da im je posebno značajno to što kroz program dobijaju novi podstrek i podršku u fazama stagnacije, kada im nedostaje iskustvo ili resursi za dalji razvoj”, ističe Dolašević.

Ekonomska nezavisnost žena kao temelj stabilnosti i održivog razvoja

Budućnost ženskog preduzetništva Institut za razvoj i inovacije vidi kao proces u kojem će ekonomska nezavisnost žena postati temelj veće stabilnosti porodica i održivog razvoja društva.

“Srbija ima oko 350.000 mladih žena uzrasta od 18 do 30 godina, a njihovo aktivnije uključivanje na tržište rada može da bude snažan pokretač ekonomskog razvoja i demografskog oporavka”, smatra sagovornica našeg portala.

Da bi se to postiglo, potrebne su tri ključne oblasti intervencije. Prvo, kontinuirano ulaganje u obrazovanje i praktične veštine.

“Iskustva programa Ekonomski snažne! pokazuju da je kombinacija stručnih obuka, praktičnih znanja i mentorske podrške ključna za osposobljavanje mladih žena”, napominje Dolašević.

Drugo, finansijski podsticaji – nedostatak pristupa finansijskim sredstvima predstavlja prepreku za preduzetnice, pa je važno razvijati ciljane fondove i finansijske programe, posebno u manje razvijenim regionima.

Treće, sistemska podrška i zakonodavni okvir za bolju integraciju žena na tržište rada.

“Posebna pažnja mora se posvetiti položaju žena nakon porodiljskog odsustva, jer nedovoljan sistemski odgovor do sada ima masovne negativne posledice, uključujući odlaganje ili izbegavanje majčinstva, pad nataliteta i šire socijalne i kulturne efekte. Zato je potrebno raditi i na unapređenju zakonodavstva, ali i na podizanju svesti javnosti”, ističe Milica Dolašević.