Tri razloga zbog kojih je došlo do pada broja građevinskih dozvola

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali su da je u aprilu ove godine izdato 2.316 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 14,9 odsto u odnosu na isti mesec 2024. Ovo ukazuje na trend jer je u januaru izdato 1.526 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 5,5 odsto, a u martu 2.208 dozvola, odnosno 3,7 odsto manje u odnosu na isti mesec prethodne godine. Samo je u februaru zabeleženo povećanje, ali od svega 1,1 odsto, kada je izdato 1.817 građevinskih dozvola.

Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je uzrok ovakve statistike nerad administracije, odnosno činjenica da je još uvek suviše komplikovana procedura za dobijanje dokumentacije.

“Razlog se može naći i u nedostatku dovoljno kvalitetnih lokacija. Sada se grade skupi kvadrati, a na lošoj lokaciji ne možete da pravite skupe kvadrate, niti da ih prodate. Traže se prestižne, a problem je što ih nema jer su takve već prodate ili su u nekom postupku prodaje”, navodi naš sagovornik.

Kao treći razlog navodi nerešene imovinsko-pravne odnose, jer često na lokacijama ima nekoliko naslednika, pa se dešava da jedan od njih nije saglasan sa prodajom ili ne želi da se nekretnina da određenom investitoru, pa ne može da se gradi.

Ovakva situacija odraziće se i na tržište.

“Ako nemate dovoljno robe, a imate potencijal u kupcima, onda će roba da poskupi”, slikovito objašnjava Đoković i dodaje: “Ako nema dovoljno stanova, ako nema građevinskih dozvola, ako nema dovoljno novogradnje, naravno da će stanovi da poskupe”.

Dodaje da je ista situacija i sa kreditima za mlade.

“Ideja je dobra, ali prvo je trebalo da imate određenu količinu robe, pa da onda to ponudite tržištu kada imate kupce, a ne da prvo postavite tri ili četiri hiljade kupaca, a robe imate hiljadu komada. Naravno da će tih hiljadu da poskupi”.

Smatra da je potrebno podizati kvadrate za srednji sloj stanovništva, kao što su profesori ili lekari.

“Mi imamo ekstra bogatu klasu u malom procentu i većinu ljudi koji su na donjoj granici, dok je srednjeg staleža oko 10 odsto. Ukoliko se budu gradili luksuzni projekti namenjeni eliti doći će stranci, kupovaće zemlju, poslovne prostore, nekretnine i postaćemo moderna kolonija. Taj scenario je moguć, ali ja ga ne priželjkujem”, iskren je Milić Đoković.

Kakva je situacija u regionu?

Pad građevinskih dozvola zabeležen je i u Hrvatskoj – u aprilu ove godine izdato je manje dozvola na godišnjem nivou, dok su u maju porasle cene građevinskog materijala, objavio je Državni zavod za statistiku.

Statističari navode da je u aprilu 2025. izdato 1.009 građevinskih dozvola, što je za 7,9 odsto manje u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Broj dozvola smanjen je i u periodu od januara do aprila za 2,1 odsto na godišnjem nivou.

“Hrvati često kažu – nije skupo more, skupa je obala. Dešava se turbulencija i kod njih. Oni su u Evropskoj uniji, pa se dešava prebacivanje kupaca iz gornjeg dela Evrope, pre svega iz Skandinavije, koji imaju tendenciju da dolaze u toplije krajeve. Na primer, za dobru kuću u Norveškoj mogu da dobiju dva miliona, za million će kupiti u Hrvatskoj, a million će im ostati. Kod njih će tržište profunkcionisati pre nego kod nas”, smatra Đoković.

U Crnoj Gori je u prvom kvartalu ove godine izdato najmanje građevinskih dozvola još od kraja 2021. godine. Naime, od početka godine do kraja marta izdato je samo 30 dozvola. Podaci Monstata pokazuju da je u istom periodu prošle godine izdato 59 dozvola, pretprošle 96, a 2022. godine 114.

Kada je reč o Crnoj Gori, Milić Đoković navodi da i kod njih ima turbulencija, ali malo drugačijih.

“Dolazi smena ukrajinskih i ruskih kupaca, dolaze Turci, Jevreji, pa se malo i kod njih komplikuje situacija”, zaključuje naš sagovornik.