Tri uzroka poskupljenja ugostiteljskih usluga u martu

Cene ugostiteljskih usluga u hotelima i restoranima u Srbiji za godinu dana su povećane za 11,7 odsto. Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), hrana je u martu ove godine poskupela za 12,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su cene alkoholnih i bezalkoholnih pića skočile za 13,5 i 13,8 odsto.

Cene prenoćišta na nivou cele zemlje zabeležile su rast od 4,4 odsto, a samo u Vojvodini one su za godinu dana skočile za 18,1 odsto. Slična situacija zabeležena je i u februaru, kada su noćenja u Srbiji poskupela za 6,8 odsto, dok su u Vojvodini imala isti procentualni skok od 18,1 odsto. Nasuprot tome, u januaru je ova razlika bila znatno manja – 17,6 odsto u Srbiji, a 19 odsto u Vojvodini.

Dejan Pejčinović, direktor hotela Prezident Palace u Beogradu, u razgovoru za Biznis.rs kaže da celokupna društveno-politička situacija u zemlji utiče na pad broja dolazaka stranih turista, ali i na cene koje se formiraju, između ostalog, i na bazi potražnje.

Prema njegovim rečima, statistički podaci koji pokazuju veliki disparitet u skoku cena prenoćišta na nivou Srbije u odnosu na Vojvodinu direktno su prouzrokovani manjom potražnjom generisanom u Beogradu.

“Turisti koji planiraju putovanja u Srbiju dobijaju preporuke svojih vlada, pa su zemlje poput Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Amerike, Engleske, i zvanično preko ambasada poručile svojim građanima da u ovom trenutku – ako baš ne moraju – ne putuju u našu zemlju. To dosta utiče na otkazivanja i broj noćenja stranaca u Beogradu. Turista u glavnom gradu ima, ali bi ih u ovom periodu bilo mnogo više da imamo stabilnu situaciju u zemlji”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o cenama ugostiteljskih usluga, Pejčinović kaže da one zavise od brojnih faktora i da su tu ukalkulisane cene energenata koje rastu od 2023. godine, inflatorna kretanja, ali i cene sirovina. Ipak, kako ističe, najveće procentualno učešće u njihovom formiranju ima cena rada.

“Nivelacija tih cena je prosto očekivana, da bismo mi kao ugostiteljska preduzeća radili sa određenim procentom profita. April je mesec kada veliki broj naših kolega u potrazi za boljim primanjima odlazi u Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Grčku i Maltu u potrazi za sezonskim poslovima. Ekonomski gledano, to za našu zemlju nije loše jer će u Srbiju ‘ući’ neka sredstva, porodice će imati dodatni izvor prihoda, ali istovremeno u velikoj meri ugrožava našu delatnost i čitav sektor”, naglašava Pejčinović.

Zbog toga je, kako kaže, u poslednje dve godine u ovom delu ugostiteljskog sektora došlo do povećanja plata, kako bi se hotelijeri prilagodili trendovima.

“Po statističkim parametrima, u ugostiteljskom sektoru su plate najmanje, ali bez obzira na to moram reći da je došlo do ozbiljnog podizanja zarada, promene uslova i ponude raznih benefita – od privatnog zdravstvenog osiguranja, pa do rada pet dana nedeljno. Sve to kako bismo zadržali ljude i sprečili odliv radne snage u inostranstvo. Kada uzmemo u obzir skok cena energenata, namirnica, veće plate i inflaciju, sve to uslovilo je da cene ugostiteljskih usluga budu veće”, navodi on.

Smanjena potražnja stopirala cene

Komentarišući veliki disparitet u povećanju cena prenoćišta na nivou Srbije i u Vojvodini, direktor hotela Prezident Palace Dejan Pejčinović, koji je donedavno radio u rizortu Fruške terme u Vojvodini, kaže da statistika koja prati ugostiteljstvo pokazuje da u Beogradu – koji generiše najveći priliv novca od turizma – 90 odsto noćenja ostvaruju stranci. Slična situacija je i u Novom Sadu, gde je oko 75 odsto stranih gostiju, dok su Niš i Subotica malo ispod toga – oko 65 odsto.

“Ako govorimo o Beogradu onda je jasno zbog čega je rast cena prenoćišta manji nego u Vojvodini. Ukoliko nema dovoljno stranaca i ne postoji tražnja cene se drže na određenom nivou. Vojvodina, sa druge strane, ima standardnu ponudu i veliki broj vangradskih destinacija, uključujući i banjske centre. Tamo je procenat stranaca 50 odsto, dok ostatak čine naši ljudi i gosti iz regiona. Ove destinacije nisu ugrožene dnevno-političkim dešavanjima, kao što je slučaj u Beogradu, pa je tražnja konstantna”, ističe Pejčinović.

Konkurentnost nisu niske cene

Pejčinović ističe da se konkurentnost u Srbiji ogleda u nižim cenama, što je prema njegovom mišljenju, pogrešna ekonomska logika.

“Konkurentnost nije u niskoj ceni, već u pružanju dobrih usluga, servisa, autentičnoj ponudi i obučenom osoblju. Kada imate autentičan ‘proizvod’, obučene somelijere, koktel majstore i vrhunske kuvare, onda imate pravo da idete sa određenom većom cenom i sa njom budete konkurentni na tržištu”, dodaje on, uz napomenu da Beograd još uvek nije na tom nivou kada je reč o cenovnoj politici, jer su evropske destinacije znatno skuplje.

“Ako pogledamo cene u Budimpešti, Pragu ili Italiji, situacija je manje-više slična. Evidentno je da se noćenje u bilo kom hotelu u Milanu ne može naći ispod 250 evra. Može se naći smeštaj na Airbnb, ali hotel sa doručkom ne. Kada budemo na tom nivou, onda ćemo moći da damo još bolje plate zaposlenima i još više uložimo u sam servis i obuke zaposlenih”, zaključuje Pejčinović.