Trud nije uzaludan kada znate kome će ostati ono što ste gradili godinama

Mnoge studije i istraživanja pokazuju da mala preduzeća imaju kratak vek trajanja. Sa druge strane postoje i oni koji se mogu pohvaliti višedecenijskim iskustvom u poslovanju.

Godine nakon pandemije testirale su sve privredne grane i delatnosti, a posebno mala i mikro preduzeća, koja su, svako na svoj način, pronalazili načine da prevaziđu poteškoće sa nabavkom materijala, poskupljenjima i sveopštim nedostatkom kvalifikovane radne snage.

Sa svim pomenutim problemima suočila se firma Mačak lim iz Prokuplja, koju vode Oliver Milojić i dvojica njegovih sinova. Firma se bavi hidroizolacijom krovova, fasadama od panela i građevinskom limarijom. Sinovi su već sa šesnaest godina ušli u posao, obojica su mašinske struke i vide sebe u očevoj firmi kako nastavljaju ono što je njihov otac započeo.

„Borimo se kako znamo i umemo. Firma je porodična, moji sinovi i ja je vodimo. Nekako smo se izborili u vreme pandemije. Držali smo ljude na okupu, finansirali smo sve to iz naših sredstava, ali i pomoć države je pomogla u tim mesecima”, priča Oliver Milojić kako su opstali kada se stalo sa gradnjom u vreme pandemije.

Interesantno i pomalo neuobičajeno ime za firmu, prema rečima našeg sagovornika, ima veze sa njegovim dedom, koji se zvao Žika Mačak. Bio je kovač i potkivač. Oliver je sa ponosom nazvao firmu po nadimku svog dede i na taj način ostao povezan sa njim.

Kao jedan od najvećih problema u vreme ekspanzije visokogradnje, Milojić vidi u nedostatku kvalifikovane stručne snage, koju je teško zadržati.

„Trenutno radimo na Bežanijskoj kosi, kod pijace Kvantaš. Najviše nam nedostaju radnici, nema stručnog kadra. Taman kada se zaposle i kada ih uvedemo u posao, nakon nekoliko meseci odlaze. Povećavamo im plate, gledamo da zadržimo to što imamo, iako im je obezbeđen i smeštaj i hrana, odlaze, najčešće u inostranstvo. Uzimao sam i ljude sa biroa, budu zaposleni tri, četiri meseca, obučavamo ih, i nakon toga odu, a firmu to košta”, objašnjava Milojić.

Kada se situacija nakon pandemije stabilizovala, došlo je do sukoba između Rusije i Ukrajine, što se, prema rečima našeg sagovornika, odrazilo na cene materijala.

„Lim koji nabavljamo, 90 odsto je iz uvoza. Trebalo je prevazići taj skok cena, uspeli smo nešto uz kredite. Deca i ja smo razmišljali šta ćemo, postavljalo se i pitanje da li ćemo otpuštati radnike, ipak smo uspeli to da izbegnemo. Uz slogu i lepu organizaciju, nekako to ide…”, ističe Milojić.

Poslovanjem u 2023. godini Milojić je zadovoljan, pre svega zahvaljujući većim poslovima koje su ostvarili.

„Najgore je prošlo, ostali su ožiljci, neki mali krediti, ali to se redovno izmiruje. Moja deviza je da uspemo da zadržimo ovo ljudi što imamo, jer ako oni počnu da se rasipaju, bićemo u velikom problemu. U Beogradu vidim da već dovode ljude iz Turske, Pakistana… Mislim da svi, uključujući i vlast, treba da stavimo akcenat na to da zadržimo radnu snagu koja je ostala”, konstatuje Milojić.

U budućnosti želi da otvori firmu za svoje sinove, koji se snalaze u svim vrstama majstorskih poslova. Vidi svoju šansu i u proizvodnji limarske galanterije. U pitanju su proizvodi od lima kao što su kolica za auto-mehaničare, nameštaj od lima i drugi proizvodi. Takođe, voleo bi da više ne iznajmljuju mašine.

„Tada bismo bili još konkurentniji, jer ako ne bismo trošili novac na najam mašina, mogli bismo da smanjimo cene”, objašnjava Milojić.

Snaga ovog preduzeća je u slozi i osloncu koji Milojić ima u svojim sinovima. Najponosniji je na svoju decu.

„Kroz sve situacije prolazimo zajedno, i dobre i loše, trud nije uzaludan kada znate kome će ostati ono što ste godinama gradili”, kaže Milojić.

U nastavku pogledajte listu najuspešnijih domaćih mikro preduzeća u proizvodnji metalnih konstrukcija za prošlu godinu, među kojima se našao i Mačak lim. Podatke za rang-listu ustupila nam je bonitetna kuća CompanyWall na osnovu godišnjih izveštaja kompanija.