Tržište digitalne imovine pod većim nadzorom države

Komisija za hartije od vrednosti donela je početkom decembra Pravilnik o izveštavanju pružalaca usluga povezanih sa digitalnim tokenima, koji je stupio na snagu 18. januara. Ovim propisom uređuju se sadržina, rokovi i način dostavljanja podataka od strane pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom u delu poslovanja koje se odnosi na digitalnu imovinu za čiji nadzor je nadležna Komisija za hartije od vrednosti.

Pravilnik se primenjuje na pružaoce usluga koji imaju dozvolu Komisije za prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica.

Kako se navodi u samom dokumentu objavljenom u Službenom glasniku 10. januara, ove podatke Komisija prikuplja i obrađuje u statističke svrhe, radi praćenja razvoja tržišta digitalne imovine nad kojim vrši nadzor, kao i radi obavljanja nadzora nad pružaocima usluga.

Prema Zakonu o digitalnoj imovini, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom ovlašćen je da pruža te usluge nakon što dobije dozvolu nadzornog organa. Pored usluga povezanih sa digitalnom imovinom on može da obavlja samo one poslove i usluge koji su neposredno povezane sa uslugama povezanim sa digitalnom imovinom.

“Izuzetno od stava 2. ovog člana, pravna lica koja imaju dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva ili organizatora tržišta u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala mogu da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom u skladu sa ovim zakonom po dobijanju dozvole nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom”, navodi se u zakonu.

U novom pravilniku se objašnjava da „pružalac usluge“ označava pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom u delu poslovanja koje se odnosi na digitalne tokene, a koji je dobio dozvolu Komisije za pružanje usluga povezanih sa digitalnim tokenima.

Kako se navodi, pružalac usluga dužan je da Komisiji tačno i potpuno dostavlja podatke o broju i vrsti korisnika digitalnih tokena po vrstama usluga, o kriptomatima, njihovim korisnicima i transakcijama, i o transakcijama sa digitalnim tokenima.

Pravilnikom su precizno definisani način i rokovi dostavljanja podataka. Pružaoci usluga dužni su da podatke dostavljaju tromesečno, i to:

• podatke za prvo tromesečje, sa stanjem na dan 31. marta tekuće godine – najkasnije 20. aprila;

• podatke za drugo tromesečje, sa stanjem na dan 30. juna tekuće godine – najkasnije 20. jula;

• podatke za treće tromesečje, sa stanjem na dan 30. septembra tekuće godine – najkasnije 20. oktobra;

• podatke za četvrto tromesečje, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine – najkasnije 5. marta naredne godine.

Pružaoci usluga prvi put dostavljaju podatke u skladu sa ovim pravilnikom tako što u prvom izveštaju posebno iskazuju stanje za sva četiri tromesečja 2024. godine ‒ najkasnije do 5. marta 2025. godine.

Kada je reč o mesečnim izveštajima, pružalac usluga dužan je da, najkasnije do 15. dana u mesecu za prethodni mesec, dostavi Komisiji mesečni izveštaj o poslovanju koji sadrži podatke o prometu digitalne imovine za čiji nadzor je nadležna Komisija, ostvarenim prihodima po uslugama za koje je pružaocu usluga data dozvola i broju klijenata za koje su izvršene usluge.

Pružalac usluga takođe ima obavezu da Komisiji dostavi i mesečni izveštaj o adekvatnosti kapitala, izloženosti riziku i likvidnosti, čija sadržina je predmet regulisanja posebnog pravilnika.

Redovan godišnji finansijski i izveštaj o poslovanju

Najkasnije četiri meseca nakon završetka poslovne godine pružalac usluga dužan je da Komisiji dostavi redovan godišnji finansijski izveštaj, godišnji izveštaj o poslovanju i revizorski izveštaj.

“Ovi izveštaji sastavljaju se u skladu sa zakonima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. Uz godišnji izveštaj o poslovanju pružalac usluga dostavlja i dodatak tom izveštaju koji sadrži podatke propisane ovim pravilnikom za mesečni izveštaj i podatke o licima koja imaju kvalifikovano učešće (sa procentima za svako lice) na obrascu Godišnji izveštaj PU”, navodi se u pravilniku.

Revizorski izveštaj mora da sadrži mišljenja o adekvatnosti mehanizama i eventualnim slabostima unutrašnje kontrole društva, računovodstvenim procedurama za određivanje adekvatnosti kapitala, upravljanju izloženosti rizicima i adekvatnosti mera zaštite imovine klijenata.

Transparentnost i pravna sigurnost privlače ozbiljne investitore

Komentarišući stanje na tržištu digitalne imovine, menadžer za masmedije u prvoj srpskoj kripto menjačnici ECD Igor Mirković ocenjuje da industrija digitalne imovine globalno postoji već više od 15 godina, ali da je dugo bila pravno neprepoznata, što je otvaralo prostor za nesigurnost i nejasnoće u poslovanju.

“Srbija je bila među prvim zemljama koje su prepoznale značaj kriptovaluta i digitalne imovine i donela pravni okvir koji omogućava svim učesnicima na tržištu – kompanijama i korisnicima da znaju na čemu su, koja su njihova prava i obaveze, kao i šta mogu da očekuju u poslovanju”, kaže Mirković u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, jasno definisani protokoli i regulatorni zahtevi mogu delovati kompleksno i zahtevno za implementaciju u početnim fazama, ali su ključni za dugoročan razvoj industrije.

“Transparentnost i pravna sigurnost privlače ozbiljne investitore, kapital i velike kompanije, omogućavaju stabilan rast i razvoj ekosistema. Regulacija nije prepreka, već temelj na kojem tržište treba da raste u pravom smeru”, navodi Mirković i dodaje da se na globalnom nivou trendovi u regulaciji digitalne imovine stalno menjaju i da sve više zemalja zauzima liberalniji stav.

“Modeli poput ‘sandbox’ pristupa (sve je moguće i „ok“ do neke granice kapitala) omogućavaju inovacijama da se razvijaju u kontrolisanom okruženju, dok se u mnogim državama uvode poreske olakšice – poput nula odsto poreza na kapitalnu dobit do određenog iznosa kako bi se olakšao ulazak novih učesnika na tržište”, ističe Igor Mirković iz kripto menjačnice ECD.