Tržište frilensera menja se u korist bolje plaćenih profesija

Poslednja analiza Gigmetra pokazala je da su promene na Upworku, dominantnoj platformi za frilensere u regionu, ukazale na značajnu transformaciju gig tržišta u Srbiji. Naime, Srbija je tokom prethodnih godina bila jedno od ključnih tržišta za gig ekonomiju, sa stalnim rastom broja frilensera koji su radili na globalnim platformama. Međutim, taj trend se sada menja.

Rast zaposlenosti u tradicionalnom sektoru, koji beleži solidan rast od četiri odsto godišnje, doveo je do smanjenja broja frilensera koji su do sada birali gig ekonomiju kao primarni izvor prihoda. Uz to, mladi i visokoobrazovani kadrovi i dalje napuštaju Srbiju, što dodatno smanjuje bazen potencijalnih gig radnika.

Analize pokazuju da su opstali iskusniji radnici – oni sa prethodnim angažmanima na platformama, dok su novi i manje iskusni radnici češće odustajali.

Najmanji pad broja gig radnika (5,2 odsto) zabeležen je u sektorima razvoja softvera, kreativnih usluga i multimedije, dok su profesije iz drugih oblasti pretrpele znatniji pad – između 25 i 36 odsto.

Interesantno je i da su radnice na internetu češće napuštale digitalno tržište rada, pa je njihov udeo u gig populaciji pao na 33,1 odsto. Takođe, iako su urbana područja tradicionalno imala veću koncentraciju frilensera, zabeležen je nešto veći pad broja gig radnika u gradovima, dok 84,5 odsto gig populacije i dalje živi u 28 najvećih urbanih centara u Srbiji.

Da li manja ponuda znači veću zaradu?

Iako je ukupan broj frilensera smanjen, prosečna cena rada po satu porasla je za 5,9 odsto, dostigavši 23,7 dolara. Najveći rast cena rada zabeležen je u oblasti profesionalnih usluga (10 odsto) i razvoja softvera (12 odsto), što potvrđuje trend veće potražnje za visoko specijalizovanim znanjima.

Ovaj podatak sugeriše da su preostali gig radnici uspeli da se bolje pozicioniraju na tržištu i da profitiraju od smanjenja konkurencije. Međutim, dugoročno pitanje ostaje – da li će smanjenje broja radnika dovesti do manjeg interesovanja klijenata za srpsko tržište frilensera?

Globalna ekonomija i budućnost gig rada

Međunarodna ekonomska kretanja takođe imaju snažan uticaj na srpsko gig tržište. Globalna privreda se suočava sa neizvesnostima – geopolitičke tenzije, recesioni trendovi i smanjene investicija u istraživanje i razvoj kod tehnoloških kompanija dovode do manje potražnje za gig radnicima.

S druge strane, digitalizacija i rast potrebe za tehnološkim znanjima mogli bi da podstaknu novi talas angažovanja u frilens sektoru.

Zanimljivo je da je broj angažovanja gig radnika iz inostranstva u prethodnoj godini porastao na 27 odsto, što potvrđuje globalizaciju tržišta rada i nedostatak talenata u razvijenim zemljama.

AI – ključna veština budućnosti

Jedan od najvažnijih trendova u gig ekonomiji jeste rastući uticaj veštačke inteligencije (AI). Predviđa se da će u 2025. godini čak 70 odsto gig radnika koristiti AI za administrativne poslove, 60 odsto će se dodatno edukovati putem AI platformi, dok će 80 odsto gig radnika u kreativnim industrijama koristiti AI u svojim projektima.

Ovo znači da će frilenseri koji žele da opstanu na tržištu morati da ovladaju novim veštinama i prilagode se digitalnoj transformaciji poslovanja.

Jedan od ključnih podataka koji oslikava promene na tržištu jeste odnos gig radnika prema dugoročnim poslovnim aranžmanima. Tradicionalno, većina frilensera preferira fleksibilnost i samostalnost, ali u poslednjem istraživanju primećen je blagi rast interesovanja za stabilnije angažmane.

Dok je krajem 2023. godine samo osam odsto radnika na internetu bilo spremno da pređe na dugoročni ugovor sa poslodavcem, taj broj je sada porastao na 12,9 odsto. Zanimljivo je da je čak 90 odsto onih koji žele stabilniji ugovor već imalo značajno iskustvo na platformama, što ukazuje na moguće nedostatke gig rada – neizvesnost, nestabilne prihode i nedostatak beneficija.

Rast jaza u zaradama prema polu

Zarade radnika na digitalnom tržištu rada u Srbiji pokazuju značajne razlike u zavisnosti od pola i profesije. Najnoviji podaci ukazuju na povećanje jaza u zaradama između gig radnika i radnica, pri čemu žene u proseku zarađuju 81,3 odsto plate muškaraca, što je pad u odnosu na prethodno merenje kada je taj procenat bio 86,9 odsto.

Gledano po profesijama, ukupan broj gig radnika u Srbiji je u poslednjih šest meseci opao za 16,2 odsto. Smanjenje je bilo najizraženije u oblastima profesionalnih usluga (-36,9 odsto) i prodaje i marketinga (-35,9 odsto).

Pad su zabeležile i oblasti pisanja i prevođenja, kao i unosa podataka i administrativnih usluga, gde je četvrtina radnika napustila tržište rada. Najmanju kontrakciju su imale oblasti razvoja softvera (-4,5 odsto) i kreativnih usluga i multimedije (-5,8 odsto), koje sada čine 65 odsto gig tržišta u Srbiji.

Struktura tržišta frilensera se menja u korist bolje plaćenih profesija sa većom stabilnošću. Srbija ima najkvalifikovaniju radnu snagu upravo u oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga, što doprinosi njenoj otpornosti na globalnu konkurenciju i tehnološke promene.

Jedan od glavnih faktora ove razlike je veća koncentracija muškaraca u bolje plaćenim profesijama, poput razvoja softvera, gde su zarade značajno porasle. Na primer, gig radnici u ovoj oblasti ostvaruju prosečno 9,4 dolara više po satu od frilenserki. Sa druge strane, žene ostvaruju neznatno veće zarade samo u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga (10 centi više po satu) i pisanja i prevođenja (80 centi više).

Rast prosečne tražene cene rada po satu iznosio je 5,9 odsto, dostižući rekordnih 23,7 američkih dolara. Međutim, taj rast nije ravnomerno raspoređen – dok su plate u oblastima razvoja softvera i profesionalnih usluga značajno porasle (za 12 odsto i 10 odsto), u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga došlo je do velikog pada od 19,8 odsto.

S obzirom na sve veću upotrebu AI alata, koji preuzimaju jednostavnije i repetitivne zadatke, došlo je do smanjenja zarada u oblastima gde su gig radnice brojnije, poput administrativnih usluga. Istovremeno, u oblastima gde dominiraju gig radnici, poput razvoja softvera, prosečne zarade su porasle, dodatno povećavajući jaz između polova.

Analiza gig radnika po regionima u Srbiji pokazuje da je većina njih koncentrisana u urbanim centrima, pri čemu 84,5 odsto frilensera živi i radi u 28 gradova.

Svi regioni su doživeli smanjenje broja gig radnika, pri čemu je pad bio najmanji u Vojvodini (14,7 odsto) i najveći u Beogradu (17,7 odsto). Međutim, polne razlike su bile izraženije u pojedinim regionima – u Vojvodini i Istočnoj i Južnoj Srbiji gig radnice su napuštale tržište rada u većem procentu nego u Beogradu i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Beograd dominira sa 40,2 odsto gig radnika, dok Novi Sad, Niš i Kragujevac imaju značajno manje udela – 13,4 odsto, 8,6 odsto i 2,4 odsto, respektivno. Osim ovih centara, još sedam gradova ima gig populaciju veću od jedan odsto (Subotica, Pančevo, Kraljevo, Sombor, Čačak, Zrenjanin i Kruševac). Zanimljivo je da je Sombor novi na listi, dok je Jagodina ispala zbog velikog pada gig radnika.