Tržište nepokretnosti u Srbiji vredno 3,4 milijarde evra, više od polovine novca uloženo u stanove

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji, u prvom polugodištu 2024. godine iznosila je 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).

Tržište nepokretnosti pokazuje stabilnu dinamiku sa 60.154 kupoprodajnih ugovora, što je neznatno povećanje od 0,2 odsto u odnosu na isti 2024. godine. U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 4,68 odsto, navodi se u izveštaju RGZ-a.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 1,8 milijardi evra i udelom od 54 odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 273,8 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona (4,5 odsto), a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra (3,5 odsto).

Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 57 odsto. Pored toga, Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (69 odsto), poslovnih prostora (57) i građevinskog zemljišta (51 odsto). S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (40 odsto) i vikendica (50 odsto).

Najveći broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu 2024. godine dostavljenih od strane javnih beležnika je na području Osnovnog suda u Novom Sadu, ukupno 5.448, dok je najveći obim novčanih sredstava na području Prvog osnovnog suda u Beogradu u iznosu od 737 miliona evra, stoji u saopštenju RGZ-a.

Dodaje se i da stanovi i poljoprivredno zemljište beleže rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta.

Vrednost prometovanog poljoprivrednog zemljišta porasla je za 11,3 odsto uz povećanje broja ugovora za 2,3 odsto, dok su kod stanova zabeleženi rast broja ugovora od 3,7 odsto i povećanje vrednosti tržišta za 2,6 odsto. Garažni prostori su imali blago povećanje u broju ugovora, ali sa padom vrednosti prometa od 6,4 odsto.

Segment kuća je zabeležio blago smanjenje broja ugovora (-1,7 odsto) uz porast vrednosti od 6,6 odsto. Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za 9,0 odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 procenta međugodišnje.

U prvoj polovini ove godine zabeležen je i oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane, pri čemu su najvećim delom iz ovih sredstava kupovani stanovi. Ukupno 20 odsto prometovanih stanova kupljeno je iz kredita, što je porast u poređenju sa 18 odsto prošle godine.

Kada je reč o najvišim cenama prometovanih nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu iznosila 1.226.888 evra.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na beogradskoj opštini Vračar za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine za koje je izdvojeno 2,2 miliona evra prometovano je na teritoriji opštine Palilula (Grad Beograd).